NEBO,
I spustilo se nebo,
prstom bi da ga taknem
u ruci kap ko suza,
a ja ni da je maknem…..
Rukama skupljam kapi
svud su u mojoj kosi
slutim da mozda places
a vetar suzu nosi….
Klize negde po dlanu
kvase mi usta i lice
mirisu na suze moje
te kapi izdajice….
To krv svoju krv zove
kroz tesku bol iz duse
i samo secanja klize
i sve polako ruse….
I opet nebo uvis
zamahne krilima svojim
negde se zvezdama vraca
a ja i dalje stojim….
Od sad u nebo gledam
ne zbog sunca i kise
trazim to dusu moju
da opet s oblakom dise….
I ja s mojega neba
stustim srce i celo
i suze na dlan padnu
i svo zadrhri telo….
I bol me tebi vodi
kroz oblak daleki, sivi
i uvek iznova zelja
mozda se i tamo zivi….
I blago onoj dusi,
pogledom sto sunce trazi
jer tamo ne trazi nikog
vec zednu zemlju tazi….
Ja samo u nebo gledam
da neki znak mi pruzis
da si na mestu boljem
i da se s andjelom druzis….
Ti samo cutis nemo
ti decja skrivalice
pusti mi znak ponekad
bar da ti vidim lice….
Nasmej se opet onako
ko kad smo bili deca
ublazi bol i tugu
srcem te grli …sestra….Jagoda Savic