NEDEFINISANO STANJE
Sede mi kosom ,
odavno se na glavi udomile.
Godine ne brojim,
a i zašto bih
kada one se same zbrojile.
Vreme ne stoji,
godine i dalje idu
pa idu.
Ponekad sunce
i noću mi sja,
a nekad u pola dana mi pomrčina.
Često sam poletna,
u potoku bih noge kvasila,
poljem trčala,
vrletna brda obletala.
Ponekad mi vetrova dašak
nedra ispuni.
Šarenilom boja,
leptiri mi stomakom
lete,
opojnim glasom pevaju.
A nekad mi grudi
čamotinja stisne,
nemir me ponese,
srce bi da iskoči, prsne!
Ljiljana Skelić Vemić
