Ja sam izgubila ono
st nikad nisam ni imala..
Moj put je put kroz vreme…
na tom putu nema tebe…
na tom putu nema ni mene..
Osluskujem zivot kako prolazi
i bol suzama brisem
jer sam na tom vremeskom putu ..
bila sakupljac bola…
i samo o njemu umem da pisem..
I ne pricam o vremenu
njega je jos ostalo malo…
sad zalim sto sebe nisam stedela.
sto nije mi ni bilo stalo ..
za ono malo sto je ostalo…
Sad bih da mogu ,
vreme vratila i put kroz njega nasla
da vidim kako odrasta
i ono kako se snasla
ljubav moja najdraza,
sto me jos samo jedina
za srce nije ujela..
Ja cu zauvek ostati
putnik nestalog vremena..
sanjar sto sve oprasta…
Sve ce mi srce sloziti
s vremenom koje dolazi
jer sa mnom uvek koraca
moj san i moja masta..
Jagoda Savic
