|
.poŽARi
ruke me bole
od dalekih dodira
i neki sluteći
požari plamte
dok sjeta zimskog doba
prevrće stabla
uši mi para
krivo odsvirana četvrtinka
nije do Betovena
moja je krivnja
što minute izgaraju
bez takta
blizina plamti
topeć voće
razbacano po stolu
dok ti
oživotvoruješ
ledene sante
neka ovo bude drugačiji čas
najdraži šaptaču
mozaika
napoji noćas
prestrašene jelene
urani zorom i
moj
od krhotina
polijepljeni lik
blizinom
URAMI
…ko ikonu
na grudi nasloni
i pričaj
o dalekim pustinjama
Dok u neki drugačiji čas
budem izranjala svanuća!
|
|
