GOST U RODNOM KRAJU
Rijeka Bosna lagano žubori
i kroz žubor svoju pjesmu zbori:
,,Što bježite moji Posavljaci,
zar vam nisu dragi ti naši sokaci
i poljane pune žita,
dal’ se iko priupita,
šta će tada s njima biti,
kad odete, koli će ih obraditi?
Ko će njive zasijati,
kukuruze okopati,
staroj majci, a i ocu
bar na kavu da navrati?
Čuvši rijeku šta žubori,
Posavina nije mogla da ne progovori:
,,Tužna sam vam moja braćo draga,
što odoste sa kućnoga praga!
Nemoćna sam i nemogu ništa promijeniti,
željela bih ja vaš život sretnim učiniti!
Vi odoste trbuhom za kruhom, a ja prazna osta!
Dođite mi bar ponekad da vas primim makar kao gosta!
Ivka Ilić Kovačević