Vidiš, ima nekolko dana dobili smo gosta. Nije on ovde u mene u kući, nego tu u selu. Otkako je došo nekako je sve živnulo i svi samo o njemu pričaju!
Kažu da je rođeni Švabo, a kako je cili život s našim ljudima progovorio je naški.
– Prost je dušo koda je vamo rođen! – njegovu mi je jednostavnost neki dan falila baba Maruška ali njoj opet kaže nije po volji.
– Rđa ga odnila nekakav je blesav! Ma na čistu miru svaki dan oda il po brdu ili doli po polju ko spram glave! – čudom se čudi. Velim ja njoj da nije on blesav nego moderan jer tako sada sav kulturan svit oda radi zdravlja, ali mi ona odmane rukom čisto da znam kako mi ne viruje.
Ja sam ti sinoć zvala susjedu Maru da je malo propitam o tom Švabi pa da usput prošetamo do moji kumpira, ali ona ne tide. Veli nema kad. Razočaram se ja na prvu, ali onda malo promislim pa se zaputim sama. Računam uzet ću krunicu u ruke, malo proodat pa vidit ima li zlatica, ta bar mi za to niko ne triba! Tako je i bilo. I mogu ti reć da mi je baš nekako prijalo!
Taman kad sam pomislila da tribam tako češće, slučajno se obazrem iza sebe i ugledam nekog čovika. Ne biše mi svejedno, šta ti ja znam ko more bit! Zato se odma požurim. Ne mognem izdurat pa se opet osvrnem kad vidim – požurio i on! Mora da je kakav manijak, pomislim u sebi i dobro se poplašim. Do prvi je kuća bar još stotinjak metara, pa da se spasim ko bez duše odma pođem trčat. Samo ko će trčat kad se ne more, nema se kondicije! Odma se nekako priviše zamorim i uspušem pa nako u trku opet panično bacim pogled iza sebe kad vidim – i on trči za mnom!
– Gotova sam, pomislim pa se pođem molit u sebi. Tila bi i zapomagat i vikat ali nemam kad, duša od umora na nos izlazi! Ne prođe ni kolko bi okom trepno kad čujem da me stiže. Poplašim se ja da će me odma ščapat kad ti on progovori pa me dubokim glasom i nekim čudnim naglaskom glasno priupita:
– To je i tebe natralo na klozet?
Onda mi uputi stidljivi smješak i pogled pun razumjevanja pa me za tren oka pristiže i zamaknu.
Ostado ja nako zajampurena i uspuvana koda sam iz vatre iskočila.
Ma najrađe bi ja njemu tada štogod opsovala, samo da sam ikako mogla do zraka doć! Nako nisam.
Mogu ti reć da baba Maruška ima i pravo, blesav jašta je! Da nije ne bi iz polja trčo na klozet. A opet, nisam ti ni ja pametna čim sama odam po polju. E neš više!
