Sto vise u sebi imamo sebe to nas cini svestnijim i humanijim.Ponekad uhvatim sebe kako se izvlacim iz svoje koze i eksplodiram na nebuloze kojima me dotaknu ljudi kojima oci nisam videla a necu ni videti..Lupam po tastaturi kao ranjena srna jer znam da pisanje i misljenje tih ljudi ubija moju zemlju i produzava agoniju bas takvih koji su nesretnim slucajem s manjim IQ od bar pribliznog..Neko mi napise neku gadost al ja znam da sam onde gde treba i opet sebe vratim sebi iako taj proces potraje.Inace me recima dodirnu ljudi od kojih mogu nesto nauciti,sebe nadograditi i jos vise produhoviti a ima ih..Nekad sam citala Osvalda i sve sto bi objavio i on i svi koje je smatrao vrednim citanja..Nekad su i moje price bile tu..Jednog dana je jednostavno otisao..Iza sebe je ostavio doslednog naslednika i ja sam opet uzivala u pisanju ljudi koji su me inspirisali..Trenutno mi je dusa sa zenom kojoj se beskrajno divim jer je kod nje sve na,, izvolte” i sve ,,sto na um to na drum,”
Pratim i sve objave coveka kog sam skoro otkrila i cije stavove i stil pisanja izuzetno cenim..Prebiram po mojim pricama od pre nekoliko godina i vidim da me pratio..Nisam to znala jer moze se desiti da vas neko odusevi necim trenutno i da prosto nestane ovako il onako..Bas kao u Kostolcu kad je stihove govorio covek koga prvi put vidim a ja slusala otvorenih usta,odusevljena i ocarana …Bio je najbolji pesnik medju najboljima..Nema ga vise..Ostale su pesme i secanje na sesir koji je bio njegov zastitni znak.Svi koji pisu znaju o kom govorim..Ja cu svom snagom cuvati sebe u sebi i svo moje pisanje bice podrska deci koja od moje posrnule zemlje pokusavaju da naprave topli dom..Zalim sto sam daleko jer bih uvek bila s njima al me tesi sto su tu ljudi koji su vec prosli sva vatrena krstenja i koji nece ustuknuti pred hobotnicom koja ce pokusati da ih zaustavi..Svim srcem i dusom uz nasu mladost…Vasa Jagoda
