LOPARDA
Navukla je tek razgazene opanke ,stavila u tkanu torbicu s vrckom umotan u papir odcepljen od dzaka u kom je stajalo brasno, hlebac sa sirom .Sunce je tek prostiralo svoje zrake obecavajuci topao i lep dan..Dobro je zategla kais na opanku da joj rub od gume ne guli kost iznad pete jer bili su za broj veci… Stado je grunulo na sve strane od kapije jer nije znalo u kom smeru se danas ide al ga ona prutom usmeri prema planini.. Krave su usput brstile olistale grane i usporavale je … morala je i da podvikne da bi ubrzale i sustigle ovna predvodnika koji je grabio napred neravnim putem kroz blato i kamenje.
..Proletne kise su napravile brazde i male potocice pa su je opanci ponekad zanosili dok je zurila uz brdo da umalo ne pade na blatnjavi put…Iznad Dokine kuce zaokrenu stado kroz Cerak i opet kameniti put kroz sumu… Mala, odrasla devojcica sa upletenim kikama ,izvezene suknje i opanaka za citav broj vecih.. Zadrza stoku na travnatom proplanku ,odmorivsi i sebe i njih dok su gladno brisali bujnu travu koja jos uvek nije bila ociscena uprkos najezdi stoke iz susednih sela…Sede malo na kamen s uzivanjem posmatrajuci kako pasu… Opet krenuse kroz progon prema planini i opet zastade kraj Vucelica izvor i zahvati prstima hladnu kao led vodu s izvora.. Oseti glad..Znala je da ako popije vodu s tog izvora bice odmah gladna jer uvek je bilo tako..Hladna i bistra voda je prosto terala na glad… Neka …rece u sebi…sacekacu da ih doteram do Loparde,ogromne livade usred planine koja je bila spas stoci u vreme zabrane livada… Protera ih uz put koji od cumurane ide direktno u livadu… Stoka se odmah razmile po travnatom proplanku a ona posle dobrih sat vremena uspinjanja sede pod prvim hladom jer sunce se vec smesilo s neba zagrevajuci tek probudjeni dan… Nekad je zajedno s drugom decom terala stoku al jutros su je bas rano probudili…Znala je da ce jos neko doci ovde pa ce zaboraviti kad prodje podne i na glad .mozda ce traziti poneku sumsku jagodu spustivsi se na put koji je vodio na radiliste… Za koji sat krenuce i kamioni koji ce se s veceri vracati puni bukovih trupaca… Dohvati se hleba i sira… ostavljajuci koji zalogaj za kasnije jer danas vredi ceo dan ostati ovde..Ostavi smotuljak pa stavi glavu na onu tkanu torbicu koja je imala upletenu vrckicu koju je na ramenu nosila.. Gleda stado i uziva i bas joj je drago sto je eto prva ovde stigla jer ce napasti stoku pre svih…Nije se plasila sume ni tisine…Nije se ona plasila niceg,cak ni groma jer ona je dete planine… Polako je sklapala oci dok je tu oko nje jecalo zvono ovna predvodnika… Iz sna je trze neka trka i rika volova koji nisu od nje bili daleko..Neko je vec dosao sa stokom a ona nije ni vidla ko… Ustade da osmotri stado,protrlja prsticima oci i odjednom ugleda svoju kravu koja trci prema njoj a za njom dva bika…Vrtoglavo su joj se priblizavali , ona se samo baci na zemlju u nadi da ce je preskociti u onoj jurnjavi…jer izgleda da je krava imala teranje… Onako sklupcana cekala je svoj sudnji cas moleci Boga da je ne povrede…Krava je preskoci al oseti strasan udarac u glavu i zamanta joj se i dok je ocima hvatala stado koje nekako u cudu gleda u njenom pravcu…Ne pasu,gledaju u nju i njene opanke koji se grce i zabadaju u zemlju… S veceri nije bilo ni nje ni stoke.. S fenjerima su krenuli da je traze…Otac je grabio ispred komsija osecajuci nekakvu stud u grudima…Bila je skoro ponoc kad su se domogli Loparde..Pronasli su poleglu stoku.nahranjenu travom i napojenu bistrim potokom koji je sekao livadu na dva dela… Dozivali su je… Trazili na proplanku ,rasterali poleglo stado.al od nje ni traga… Otac je pod opankom osetio nesto i odskocio u stranu…Stud je jos vise zategla srce…Prineo je fenjer i ugledao rucicu koja prstima jos uvek drzi klupko trave…Osvetli joj lice.Jedna kika se tuzno savila oko vrata dok joj je slepoocnica bila gotovo smrskana…U ustima joj je stajalo parce otkinute zemlje…Oci su zgasnuto gledale ka stadu koje je sad vec mirno krenulo put kuci…Radanom se prolomio krik ranjene zveri..neke od njih su se zavukle jos dublje u sumu…Uzeo je u ruke i naricuci krenuo niz put…Komsije su nemo isle za njim,neki su terali stado a svi u nemom bolu i neshvatanju…Sutradan je sunce obasjalo livadu i tu u hladu jos uvek je mirno cutala tkana malena torbica s pletenom vrckom i u njoj komad vec stvrdnutog hleba u kom je jos uvek stajalo parce sira na cijim krajevima su jos uvek bili otisci njenih mlecnih zuba…Jagoda Savic…
..Proletne kise su napravile brazde i male potocice pa su je opanci ponekad zanosili dok je zurila uz brdo da umalo ne pade na blatnjavi put…Iznad Dokine kuce zaokrenu stado kroz Cerak i opet kameniti put kroz sumu… Mala, odrasla devojcica sa upletenim kikama ,izvezene suknje i opanaka za citav broj vecih.. Zadrza stoku na travnatom proplanku ,odmorivsi i sebe i njih dok su gladno brisali bujnu travu koja jos uvek nije bila ociscena uprkos najezdi stoke iz susednih sela…Sede malo na kamen s uzivanjem posmatrajuci kako pasu… Opet krenuse kroz progon prema planini i opet zastade kraj Vucelica izvor i zahvati prstima hladnu kao led vodu s izvora.. Oseti glad..Znala je da ako popije vodu s tog izvora bice odmah gladna jer uvek je bilo tako..Hladna i bistra voda je prosto terala na glad… Neka …rece u sebi…sacekacu da ih doteram do Loparde,ogromne livade usred planine koja je bila spas stoci u vreme zabrane livada… Protera ih uz put koji od cumurane ide direktno u livadu… Stoka se odmah razmile po travnatom proplanku a ona posle dobrih sat vremena uspinjanja sede pod prvim hladom jer sunce se vec smesilo s neba zagrevajuci tek probudjeni dan… Nekad je zajedno s drugom decom terala stoku al jutros su je bas rano probudili…Znala je da ce jos neko doci ovde pa ce zaboraviti kad prodje podne i na glad .mozda ce traziti poneku sumsku jagodu spustivsi se na put koji je vodio na radiliste… Za koji sat krenuce i kamioni koji ce se s veceri vracati puni bukovih trupaca… Dohvati se hleba i sira… ostavljajuci koji zalogaj za kasnije jer danas vredi ceo dan ostati ovde..Ostavi smotuljak pa stavi glavu na onu tkanu torbicu koja je imala upletenu vrckicu koju je na ramenu nosila.. Gleda stado i uziva i bas joj je drago sto je eto prva ovde stigla jer ce napasti stoku pre svih…Nije se plasila sume ni tisine…Nije se ona plasila niceg,cak ni groma jer ona je dete planine… Polako je sklapala oci dok je tu oko nje jecalo zvono ovna predvodnika… Iz sna je trze neka trka i rika volova koji nisu od nje bili daleko..Neko je vec dosao sa stokom a ona nije ni vidla ko… Ustade da osmotri stado,protrlja prsticima oci i odjednom ugleda svoju kravu koja trci prema njoj a za njom dva bika…Vrtoglavo su joj se priblizavali , ona se samo baci na zemlju u nadi da ce je preskociti u onoj jurnjavi…jer izgleda da je krava imala teranje… Onako sklupcana cekala je svoj sudnji cas moleci Boga da je ne povrede…Krava je preskoci al oseti strasan udarac u glavu i zamanta joj se i dok je ocima hvatala stado koje nekako u cudu gleda u njenom pravcu…Ne pasu,gledaju u nju i njene opanke koji se grce i zabadaju u zemlju… S veceri nije bilo ni nje ni stoke.. S fenjerima su krenuli da je traze…Otac je grabio ispred komsija osecajuci nekakvu stud u grudima…Bila je skoro ponoc kad su se domogli Loparde..Pronasli su poleglu stoku.nahranjenu travom i napojenu bistrim potokom koji je sekao livadu na dva dela… Dozivali su je… Trazili na proplanku ,rasterali poleglo stado.al od nje ni traga… Otac je pod opankom osetio nesto i odskocio u stranu…Stud je jos vise zategla srce…Prineo je fenjer i ugledao rucicu koja prstima jos uvek drzi klupko trave…Osvetli joj lice.Jedna kika se tuzno savila oko vrata dok joj je slepoocnica bila gotovo smrskana…U ustima joj je stajalo parce otkinute zemlje…Oci su zgasnuto gledale ka stadu koje je sad vec mirno krenulo put kuci…Radanom se prolomio krik ranjene zveri..neke od njih su se zavukle jos dublje u sumu…Uzeo je u ruke i naricuci krenuo niz put…Komsije su nemo isle za njim,neki su terali stado a svi u nemom bolu i neshvatanju…Sutradan je sunce obasjalo livadu i tu u hladu jos uvek je mirno cutala tkana malena torbica s pletenom vrckom i u njoj komad vec stvrdnutog hleba u kom je jos uvek stajalo parce sira na cijim krajevima su jos uvek bili otisci njenih mlecnih zuba…Jagoda Savic…
