Taman se otopio sneg koji ovde moze trajati i duze od normalnog ,prolece kuca na vrata i boji zivot koji se budi,Deni s posla uzeo decu i na kapiji umalo ne zakaci majku koja je maramicom brisala suze ..
Majko, gde ides kad evo mene i dece.?.Sin njegov joj skoci u ruke i ona ga privi uza se` al`joj suze jos jace grunuse..
Jesu svi dobro?
Klimnu glavom ,otre suze i spusti malog..
Idem sine,nesto mi iskrslo..
Dosla sam da ti kazem da ti brat i sestra stizu u Bosnu za dve nedelje..
Sto me ne saceka,nego ko da nisi medju svojima?
Ona slegnu ramenima i pohita prema centru gde je jos uvek bila s ljudima koji su spas potrazili ovde u tudjem svetu..Deniju neka nelagoda prodje telom dok je posmatrao majku onako vitku i pogurenu kako odmice..
Ne pitah je ni dal hoce da je odvezem …promrmlja u sebi i odgurnu vrata koja majka nije zatvorila..
Uvek sam govorio da ova moja cerka nema gram mozga..Uvalila mi lencinu i okruzila me decom a sad mu i ova dolazi kad joj se prohte..
Eh sta sam sve cula o njoj..tasta ce al` deca vec hrupise u kucu i oni rasirise ruke da ih docekaju..
Deni samo klimnu glavom i opet navuce cipele..
Izasao je iz kuce pre bilo kakvog pitanja il odgovora..Vozio je putem gde mu zamace majka..Ugleda je kako pogurena zuri kao da sav teret ovog sveta nosi na ledjima..
Majko ajd u kola..
Neka sine,vrati se ti,mogu ja i pesice….jecala je kao malo dete..
Ulazi…Deniju sevnuse oci i kao da mu popucase svi kapilari u ocima..
Poslusno sede do njega..
Cutanje je moglo da se sece nozem ..Jedino bi njen jecaj razbio tisinu al on je nista ne pita jer je znao sve ..To sve mu je vec prevrsilo svaku meru koju je njegova dusa mogla podneti..
Beharala je priroda oko njih i trava zelenila al to nimalo ne razgali ni njoj ni njemu jad i cemer u kom su zavili svoje zivote..
Pre no sto je izasla rece joj da spakuje kofere i da ujutru idu kuci..
Oni dolaze tek za dve nedelje…majka ce..
Mi cemo tamo dve nedelje pre..odlucno ce on tako da majci suze zastase u oku i ucini mu se da ugleda osmeh na njenom licu i nadu koja joj vraca boju ..
Druze moj idi i sredjuj sta moras…govorio mu je vlasnik firme za selidbe,inace Srbin i uz to Nislija..
Vozi polako i pozdravi mi nase nebo..
Ta njegova dusa puna razumevanja otkljuca Denijevu dusu i on mu isprica sve..
Ej ,ne brini dok imas mene..
Imaces ti svoju kucu vec do zime a sad vidi sta ces s tim stanom..
Posle tusiranja ,poce da redja svoju garderobu u kofer..
Denise ,hoces ti sto jest?tasta ce..
Sit sam…rece glasnije nego je planirao..
Poceo si po kafanama da se hranis a ni kuceta ni maceta…tast ce..
Sit sam svega…opet doviknu .
U kuci odjednom zavlada tisina jer su deca bila u svojim sobama.
Cega sit?promoli tast glavu i pogled mu se zaustavi na kofer u kom je Deni sad vec bez reda ubacivao sve sto mu je doslo pod ruku..
Sit tebe,ove kuce koja me davi,sit svih omalovazavanja kojima me darujete svakodnevno..
Mislis da cu ti ja cuvati decu?tast ce sav crven u licu..
Neces ti sigurno al` neces vise ni upravljati nasim zivotima..
Eh kad bi svaka pcela med brala ,bumbar bi nabrao najvise jer ima najvece dupe..
Tata! cu ostar glas svoje zene koja se upravo vratila s posla..
Sta ,tata?
Deni ,sta radis to?zacvile ona.
Pakujem, zar ne vidis?
Pusti njega ,vidis da ne zna sta prica..
Oo, zna on vrlo dobro sta prica ,al`vise nece..
Ne ostavljaj nas…rece i pade mu u narucje..
Ne ostavljam vas..Idem kuci al` bih te molio da dok se vratim nadjes neki stan jer ja se ovde vise ne vracam.
Ne idi u noc..Ja cu naci nesto jer ne zelim da zivim bez tebe..
Ne mogu ovde vise ni minutu bit`..
Udje u sobu,poljubi decu i krenu prema vratima..
Zapamti da te volim i da nikad necu odustati od tebe…govorila je zena ociju punih suza,,On se okrenu i cvrsto je zagrli a onda pokusa da zatvori vrata za sobom al ona ih je drzala stajavsi onako izgubljeno kao on kad god bi tast krenuo da ga vredja i omalovazava dok su svi slusali i niko nije bio na njegovoj strani..
Veliki sam ja decko da bi nekom bio krpenjaca ….rece u sebi i krenu prema prihvatilistu gde je bila njegova majka..nastavice se …Jagoda Savic
