,,Kad gradis kucu i Bog pomaze.“ kazali su odavno oni koji nisu imali ni dana od skole..Opet je sve bilo kao nekad..Svi jarani su na poziv Denijev priskocili u pomoc..Tast je kruzio okolo jer nije mogao da bude kao glavni komandujuci jer je Deniju sve vec bilo preko glave..Tuga za Jasnom mu je gasila zar danju al noc je bila crna da crnja ne moze biti..Tiha bol mu je grizla srce u kom je bilo i kajanja i ljubavi i svega pomalo sto mu mir uzima i gazi nogama..
Deni,ja cu voditi dete sa mnom…rekla mu je Lela gledajuci setu u njegovim ocima..
Majka sam..Sad imam i svoj stan a i ono moje ponasanje koje je vise skodilo detetu nego tebi bilo je iz inata,muke ,ponizenja koja su me ubijala godinama..A cekala sam bar pismo..Na kraju mislila sam i da nisi ziv jer prokleti ratovi obicno pojedu svoju decu..
On je podseti na rodjakovo zlostavljanje a ona samo odmahnu rukom.,,Pusti ,eno ga gde pijanci sam bez igde ikoga.”
Nek dodje sad da te osisa..procedi Deni a Lela pogleda Jasnu s prekorom u ocima..
Mama,znam da si plakala i kad mi nismo culi..
Ona je poljubi u kosu a onda obadve zagrlise Denija kao da je to nesto sto se podrazumeva..
Ovako izgleda porodica “ponavljao je u sebi dok je vozio ka moru ispracen suzama i obecanjem da ce zvati svoje cedo svaki dan..
Oseti i neki tupi bol u stomaku kad se priseti Lelinog zagrljaja i nekakva nada ga obuze celog da nije znao ni gde je dosao ni kud je posao..
Povratak u Svicu opet vrati sve na starom mestu ..Deca su cesto pitala za Jasnu a on im govorio da ce uskoro doci.
Trazio je u ocima svoje zene mali biber kajanja al one ne rekose nista …Sto su radovi vise odmicali tast je bio sve nervozniji jer je znao da vise ne moze kinjiti Denija a i miljenica ce otici iz kuce..
Ranije je Deniju svaka rec bila rez al sad mu je bilo bas svejedno..Deca su bila njegov svet…I ova s njim i ono bez njega..Misao o Leli ga je pratila kao sena i ta misao mu je bila pokretac svega a pre svega nada koja je lagano iz pepela tinjala..nastavice se…Jagoda Savic…
