Zasto ti oce suzu ne videh
Otkose sena ponekad cujem
kad se secanja u noci vrate
i kasalj koji nas is sna probudi…
dal decje duse mogu da shvate?
I majku vidim gde sa bunara
u beloj kosulji dve kante nosi
i gazi stazom livade cvetne
pevusi pesmu zivotu s tobom
i gleda u nas malene,sretne…
Blago nam pase po ridu golom
dok se livade ,prazne zelene
i cvetak svaki slobodno cveta
i ko da mirisom doziva mene…
I tu na medji pronadjem gnezdo
gde goluzdravi cvrkucu ptici
rukom im nezno kljunic milujem
znam da ce im majcica sa hranom stici…
U kljun im hranu od svud donosi
i hrani svoja malena ceda,
onako oce ko sto ti nas si
ko sto je tebe nas mudri deda..
Nisi nas oce mnogo hvalio
i nezne reci ne rece mnogo,
vazda si brane recne gazio
a volela sam da si to mogo…
Nikad ti suzu nisam videla
samo su bore brazdile celo,
na dlanu tvrdi zuljevi rastu
a povija se umorno telo…
Ni smejao se nisi nicemu
dok ti je zivot skupljao dane
noc ti je oce za san od rada
dok opet novo jutro ne svane…
I sad te sanjam al suza nema
pa ja zaplacem umesto tebe
da te odmorim od muki ,briga
i da u tebi pronadjem sebe…
Jagoda Savic
