Zec
Jos mi nije do pameti kakvu igru je igrao sa mnom taj mali,pogani smor.. Nije da mi nije bio simpatican na pocetku…Imao je velike usi,tamnosivu boju dlake ,usta koja su neprekidno mljackala nesto a pored svega ostalog imao je taj cudni pogled…pogled kojim se smeje.. Ona je volela onako kako sam ko dete sanjao..U pocetku mi nije smetalo to sto kad god bi vodili ljubav on bi bio tu negde u uglu kreveta…I tako isli su dani..skoro pa godina… Jedne veceri dok smo zadovoljno cvrkutali i jeli jagode u krevetu on uskoci u krevet i smugnu joj pod misicom..Negovanim prstima nezno je milovala njegovu dlaku i ja tad ugledah taj pogled koji govori…ona je moja… Mogu li ovog zeca isterati iz naseg kreveta ,da na miru uzivam s tobom? Ona me pogleda u cudu …sta fali sto je tu,to je moja ljubav?…rece pa mu zadize glavu i poljubi ga bas u ona dva zuba.. Necu te vise ljubiti …rekoh joj malo u zbilji ,malo u sali u pokusaju… Bas nas briga…smejala se ona ljubeci ga po vratu i ledjima… Okrenuh joj ledja smrtno uvredjen al ona se privi uz mene i dok mi je grickala uvo rece….ti si moja najveca ljubav a on je samo zec… Celu noc je u inat meni prespavao u uglu naseg kreveta dok se u meni budio bes.. Sta mislis o tome da zec bar leti bude na terasi jer je neprirodno da stalno bude unutra?poceh ja filozofski.. Ok…ona ce…Jos danas cu mu preseliti kavez i hranu… Zacudi me taj njen brzi pristanak i vredno joj pomogoh da odradimo preseljenje..Vrata od terase sam drzao zatvorena da slucajno mangup ne udje u sobu i uskoci u samo moj po Bogu i ljudima, krevet.. Te noci je bas bilo zagusljivo od vrelog dana pa teskog srca odskrinuh vrata na terasi… Nista se nije desavalo,zec je ostao da spava u svom kavezu cija su vrata bila od kad je preseljen uvek otvorena… Ujutru dok sam se zadovoljno istezao u krevetu bacih pogled na njene ruke i ugledah ih kako spokojno spavaju na sivom krznu…
E neces vala leb te tvoj ….pomislih u sebi i taman mi ruka krenu ka njegovim usima ona mi zagrli ruku i polozi je uz svoju tako da mu prstima dotakoh krzno…Povukoh ruku kao oparen i ustadoh iz kreveta da nam zakuvam kafu pre odlaska na posao..Dok sam joj donosio kafu u krevet ugledah njegov pogled i podsmeh koji mi potera nekakvu mucninu u stomaku..Znao sam tog jutra da je rukavica bacena …Il on il ja…
Sa prvim danima mraza zec se zajedno sa hranom i kavezom preseli u dnevnoj sobi.. Ona je bila veterinar pa je znala tacno koju travu da mu kupi,kad koje vitamine da mu da…Znala je cak i kad je zedan ..Sa njegovim povratkom sve manje smo vodili ljubav a on je sve cesce delio nasu bracnu postelju s nama…Ujutru dok bi ispijao kafu smisljao sam nacin kako da mu doakam dok me on podsmesljivo gledao prosto me cikajuci.. Prva prilika mi nadodje kad potrazih neku svoju knjigu i kad odgurnuh krevet ugledah njegove brabonjke i sitno izgrickane delove knjige… Moj si …rekoh…sad ces leteti kad vidi da si joj izgrickao naucnu literaturu i ostavio bezbroj sasusenih govanca… Jedva je docekah na vratima… Znas sta je tvoj vrli zec uradio?
Sta?
Izgrickao je polovinu tvoje knjige i posro se ko foka… Ona baci pogled iza kreveta ,odmahnu rukom i dohvati se metlice i djubrovnika… Ta knjiga mi i nije toliko vazna a sve se da ocistiti… Evo gotovo…rece i ubaci govanca u kantu za smece… Zec joj skoci u ruke i ona opet poljubi ona dva zuba koja bih najradije golim rukama da mu iscupam.. Opet uhvatih onaj njegov pogled koji me svakim danom sve vise proganjao.. Na poslu sam u ljudima poceo da trazim taj pogled i poceh da se brecam pojedinim kolegama za sve i svasta a oni su me gledali podsmesljivo onim pogledom prokletog zeca… Sta je s tobom?…pozva me jednog jutra sef u kancelariju… Zbog cega besnis i maltretiras ljude?Ako imas neki problem ,reci ,tu smo svi kao kolektiv pa cemo pomoci al nemoj maltretirati ljude jer svako od njih ima svoj krst pa se ne dere nikom… Izvinite…rekoh svima kojima sam se drao….imam neke porodicne probleme pa mi se sve skupilo… U redu…rekose i poce utrkivanje ko ce mi vise ugoditi da bi mi olaksali muku.. Godilo mi je to neko vreme a sa mojim mirom gubilo se i njihovo interesovanje za mene…Sad sam opet hvatao njihove poglede i ogovaranje po kancelarijama… Sigurno ga vara zena… Ma cudan je u zadnje vreme ,trebao bi potraziti strucnu pomoc… Neki su cak sazaljevali moju zenu sto zivi s takvim psihopatom… E neces ga vala prokleti zecu…danas cu ti doci glave… Odmah na ulazu sam zakljucao vrata da me ne iznenadi zena …Zec je stajao u hodniku kao da me ceka… Cekaj prokleto kopile da te dohvatim i da ti ovim rukama iscupam grkljan …rekoh i poleteh prema njemu…On smugnu iza kreveta ,povukoh krevet i opet ugledah govanca dok se on spretno munu iza regala… Danas si moj dugouhi glupane…neces ti deliti moj bracni krevet i jesti moj hleb ,nakazo.. Povukoh i deo regala a on smugnu u drugi deo… Bices ti podvarak ne zvao se ja …ja…Nisam ni osetio kojom sam silinom odgurnuo prvi deo regala al tresak razbijenog stakla jos vise u meni pojaca nagon lovca…Kad sam ga zgrabio za usi poceo je nemocno da se koprca ..Zgrabih ga za vrat…
Sta to radis?ugledah je usred srce s papucama na nogama.. Opet se ova pogan posrala i grickala knjige…poceh da zamuckujem…
Kupi svoje stvari i odlazi …rece i uze zeca u ruke…
Dok je zatvarala vrata za mnom zec se meskoljio u njenim rukama i gledao me onim prokletim ocima koje se smeju.. Sutradan dohvatih prvog kolegu koji me gledao s podsmehom za vrat a on me odalami toliko jako da su me jedva vodom svrnuli…Opet me sef pozva u kancelariu i naredi mi ozbiljnim glasom da mesec dana ne dolazim na posao ….
Jagoda Savic
