Kada pođeš, okreni se,
ja te molim, tad zastani,
pogledaj u ovaj kamen,
tvoga roda, to je znamen.
Kada pođeš budi hrabar,
nemoj da ti suza krene,
jer ako ti suzu vidim,
tko će tada tješit mene.
Kažeš šuti, budi hrabra,
rastanci su uvijek tužni,
bole majke ti odlasci,
što su vama svima nužni.
Borili smo se kroz život,
za to vaše bolje sutra,
ni slutiti nismo mogli,
da će svitat crna jutra.
Zašto ovo servira se,
napaćenom ovom puku,
ti nepravdo teška li si,
zadaješ nam bol i muku.
Ode mladost na sve strane,
ostavljaju sve što vole,
to su rane koje peku,
nepravde ih ove bole.
Odlaze nam svi odreda,
oci, majke, sestre braća,
uz poruke moćnicima,
da se suza suzom plaća.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 13 veljače 2019.
