BOŽIĆ
Dani se sećanjima prepustili,
seoskim putem do kuće vode.
Na prozoru nazire se svetlost,
izmaglica pritiska mi kapke.
U hladnoj sobi
naložih vatru,
znani miris pogače
svuda se širi.
Na šporetu sarma se
krčka,
u kredencu mirišu kolači.
Sutra je Božić,
uskoro i slava,
otac je zorom
ispekao prase.
Uz punu trpezu
čekaju se gosti.
Oči se prošlošću napunile,
zamagljeni prozori
počeše da kaplju…
Gledam na slici
majku i oca.
Lepi i
nasmejani,
bez ijedne bore.
Pitala bih nešto,
ali strah me hvata…
Uz plamen sveće,
sa mnom se mole
Ljiljana Skelić Vemić
/januar 2021./
