Tamo gde vetar
pesmu proleća piše.
Postojiš ti – neprolazno!
U svakom cvetu
osmeh ti niče,
po rosnoj vlati
kupam te zorom.
Budnih li dana
u rajskoj lepoti,
sve nežnosti bi da polete…
U zovinim granama snovi sakriveni,
gledaju se kradom…
Ljiljana Skelić Vemić
/april 2026./
