U ŽRVNJU VREMENA
Ne daj se zavesti zavodljivoj, crnoj noći
Glumica će pod plaštom doći i proći
Ni zagrljaju vjetra se ne daj
Mahni mu, u sunce gledaj
Ustaj tiho, na jutro se ne ljuti
Namigni mu, kostobolju prešuti
Osvrneš se, ako u vrtu ruža vene
Napoji je nadom da žedna ne uvene
Ljudi će uvijek biti samo ljudi
Niti ih glasno hvali, niti kudi
Ne daj se mrviti u žrvnju vremena
Mirom u duši olakšaj težinu bremena
MILJENKA KOŠTRO