Čitam jer tada znam da nisam sama..
Onaj tko čita živi tisuću života prije nego što umre..
Čovjek koji nikad ne čita, živi samo jedan..
Nedostaje mi onaj stari ti koji se javljao svaki dan, i pisao mi čak i onda kada nisam stigla odgovarati na poruke..
Nedostaju mi razgovori sa tobom..
Razgovori o svemu, čak i o najluđim temama..
Razumio si moju ludost bolje od ikog i nisi se smijao..
Nedostaju mi naše razlike i sličnosti..
Više imamo sličnosti nego različitosti..
Srodne smo duše, upotpunjujemo jedno drugo..
Nedostaje mi ono kada mi pošalješ neku pjesmu, a ja se zapitam što sam to zbog tebe počela slušati..
Nedostaje mi onaj prijatelj kojeg sam pronašla u tebi..
Fali mi ta draga osoba kojoj sam mogla bez straha od osude, ispričati svoje bojazni, boli, želje i snove..
Ti si znao slušati i reći pravu riječ u pravo vrijeme..
Nedostaju mi oni naši razgovori koji bi trajali do zore..
Fale mi tvoje dubokoumne poruke nad kojima sam se često znala zamisliti..
Povrh svega, nedostajem sebi onakva kakva sam bila uz tebe..
Jer jedino s tobom bila sam ono tko zaista jesam..
Hvala ti što si me probudio, što si mi pokazao onu pravu mene..
Ali, jako mi fališ, nedostaješ toliko silno da boli..
Ti mi daješ inspiraciju za snove, za život, za svaki stih, za svaki moj dan..
Ti si moja inspiracija.
I dalje te volim svakim danom više nego jučer..
Ljubav koju osjećam prema tebi ne možeš ubiti čak ni ti..
Badava ova šutnja i jaz među nama..
Moja se duša vezala za tvoju neraskidivim sponama koje su jače od najjače kovine, jače od najsnažnije materije..
Meni dugo treba da se za nešto odlučim..
Ali kad jednom donesem konačnu odluku, to je to, više nema natrag..
Ta odluka kod mene traje onoliko dugo koliko i ja trajem..
Danas te volim više nego jučer..
Sutra ću te voljeti više nego danas i ti tu ništa ne možeš..
Ni ja tu ništa ne mogu..
Nije da se mene bilo što pitalo..
Da..
I dalje te volim više nego jučer..
