Nikšićka veštačka jezera – Slano i Krupac, gotovo su presušila nakon višemesečne velike suše.
Tamo gde je proletos bila voda, sada je suva, ispucala zemlja koja svedoči da značajnije kiše odavno nema.
Situaciju je dodatno pogoršala činjenica da jezera služe za potrebe hidroelektrane (HE) Perućića.
“Evo, trideset godina lovim na nikšićkim jezerima i ne pamtim da je vodostaj ikada bio niži. Došli smo čisto da ne budemo kući. Stavili smo četiri štapa, ali ništa – ribe nema”, kazao je Radule Popović. On tvrdi da je jezero pre mesec bilo puno šarana i babuške.
“Toliko je šarana bilo da su se sa njim mogla poribiti sva jezera po Crnoj Gori. Sada ribe nema, verovatno je otišla ka izvoru, traži vodu. Ovako nizak vodostaj smeta ribama jer logično je, ako nema vode, nema ni ribe“, kaže.
Iako je Slano jezero maltene bara, a Krupac, kako reče jedna Nikšićanka, viši čovek može pregaziti, u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) tvrde da je nivo vode obe akumulacije iznad biološkog minimuma.
“Plan u bilansu za akumulacije Krupac i Slano je 38.709.000 metara kubnih, dok je ostvarenje do sada 21.208.000. Akumulacija Slano je na ostvarenom nivou od 8.800.000 metara kubnih, dok je bilansom planirano 28.059.000”, odgovorili su iz EPCG.
Tvrde da su padavine tokom 2017. godine na slivnom području reke Zete u svim mesecima, osim februara, bile ispod proseka. “Godišnji prosek padavina je 1.984 litara po metru kvadratnom, a od januara do novembra 2017. imamo nivo od 850 litara po kvadratu”.
Navode da je u januaru palo nešto više od 19 odsto prosečnih padavina, a u oktobru blizu 30 procenata: “Imajući u vidu sve ovo, okosnica u proizvodnji električne energije u prethodnom periodu bila je termoelektrana Pljevlja.
Angažovanje hidroelektrana Perućica i Piva je svedeno na minimum, što pokazuje i njihova ostvarena proizvodnja tokom septembra i oktobra. Hidroelektrane su korišćene samo u satima kada je potrošnja na maksimumu.
Nizak vodostaj negativno utiče na životinjski i biljni svet, a stručnjaci upozoravaju i da povećavaju rizik nestanka flore i faune.
Prema rečima Katarine Burzanović, spec.ekologije, zbog dugotrajne suše i ekstremno visokih temperatura vodostaji na svim rekama i jezerima u Crnoj Gori izuzetno su niski, a na mnogima i ispod biološkog minimuma.
“Riba u tim uslovima ne opstaje. Količina rastvorenog kiseonika se drastično smanjuje, a kada se doda još i uticaj povremenog ispuštanja štetnih i opasnih materija od strane nesavesnih pojedinaca, onda imamo drastičnu situaciju. U tim uslovima riblji fond se smanjuje, količina uginule ribe u jezerima i rekama raste, što ugrožava i druge životinjske i biljne vrste”, kaže.
Doktor bioloških nauka Nada Bubanja, ističe da karakter i raspored vodene vegetacije najviše zavisi od vodnog režima i da stalna ili povremena promena nivoa vode, posebno u akumulacijama za potrebe hidroelektrana, dovodi do stvaranja biljnog pokrivača, čiji se raspored i struktura razlikuju od karakteristične vegetacije u jezerima sa manje-više stalnim nivoom vodnog režima.
“Vodena vegetacija je sklonište za manje ribe, mesto za njihovo mreštenje, hrana za ribe, ptice, vodene insekte i druge vodene organizme pa njeno odsustvo dovodi do njihovog ugrožavanja”.
Kurir.rs/Vijesti (Svetlana Mandić)
Foto: Vijesti (Svetlana Mandić)
