ПУСТИЊСКИ ПЕСАК
ПИШЕШ МИ
Знаш, постоје тренуци
Кад ништа не радим
Кад се увучем у себе
Садашњост не постоји
Дишем и причам само за тебе…
Скокнем у прошлост
Нем сам за све око мене
У руци ми твоја рука
На грудима очи снене…
И причам ти старе приче
Присећам се наших дана
Само тада осмех имам
У грудима стара рана…
Ал` не боли и не пече
Завирим у наше сутра
У будућност коју чекам
Коју сањам сваког јутра…
И док пружам руке к` теби
Нестајеш ми, само бљесак
Очи тешке ја отварам
Ти пролазиш и нестајеш
Ко пустињски жути песак…
Тада схватам шта је живот
Покушавам да дохватим
Нешто лепо, овде, сада
Потрудим се, ангажујем
Ал` све више тонус пада…
Губим себе
И нестаје моје зрно
Моје злато
Пустиња ми кућа оста
Није мени, није дато…
ПИСАО СИ…
Некад беше
Где смо били
Где смо сада
Да л` је чежња мања, већа
Остало је уклесано
Наше време
Можда срећа…
Катарина БГ
(једне давне године)
@followers
@highlight
