Kada bi svi mi uspeli da posmatramo život iz jednog posebnog ugla, videli bi da su sve iskrivljene misli, dela i predrasude samo senke naših strahova. Shvatili bi da su te senke prolazne, jer svetlost u nama ima snagu da ih rasprši. Videli bi svet gde žena, srećna i zadovoljna, dopušta muškarcu da je vidi onakvom kakva zaista jeste – snažna i nežna u isto vreme, kao ogledalo univerzuma.
U tom svetu, ljubav postoji samo kao bezuslovna, bez obaveza i uslovljavanja….
I dok ona oseti njegove ruke kako prolaze kroz njenu kosu, dok je svaki njegov dodir podseća na to koliko je dragocena, vreme bi stalo. Shvatila bi da nije važan ni trenutak pre, ni trenutak posle – samo sada. On je ne pokušava posedovati, a ona ne oseća potrebu da pripada. Oni postoje, zajedno, kao vetar i more – slobodni, a savršeno povezani.
U takvom svetu nema straha od gubitka, jer ljubav nije stvar, već stanje bivanja. Ljubav nije dokazivanje, već mirno postojanje.
Kada bi svi mi ovako posmatrali život, videli bi da nema granica, da je sve moguće, i da sreća ne leži u onome što tražimo, već u onome što već imamo – kada otvorimo oči svoje duše.
U tom trenutku, shvatili bi – ništa nije onako kako izgleda, jer istinska stvarnost leži ispod površine.”
Copyright by Sanna
