POJMOVNIK LJUBAVI – I deo
A- ananas cedjeni, zaledjeni, pa otopljeni vrelinom tela, u kolutic stala zelja cela. Herumivsko voce svezine I punoce, te opore slasti, koja je ishodiste svake strasti!
B- boja ne purpur-crvena, ne boja ljubavi je ko duga sarena! Od kise do sunca, od razocaranja do vrhunca, smenjuju joj se godisnja doba, vetrovi I klime, nadimci I ljuboneizmisljeno ime!
V- vernost sebi I osmehu srca, vulnerabilnost I na nijanse pogleda oka dragana svog, sve to pokrece unutrasnji Bog blazen I pravican, srecu deli talican, kaznjava one koji bliskosti se boje, ma bas je pravi,taj mudrac u nasoj glavi!
G- golub pismonosa sivoplavog kolorita simbolise mir u uzavreloj lavi magnetita, regulise sile privlacne, leteci od tebe do mene, od ljube do ljubljenog svog, gugutom ih budeci snene od carstva cula obnevidele!
D- damar ko samar, titraj, ko hitraj, poljubac socni ko vladar mocni. Bez svega toga I mnogo pride, obrazi nece da zabride!
DJ- djelem, lutam, skitam, tumaram, bez tebe, mili, o sebe se sudaram! Neophodan si mi za orijentaciju, glagola voleti konjugaciju, za mrvu hleba nasusnog, za kap vode zedne, za potrebe moje, I bludne I cedne!
E- eukaliptus se najbrze posle pozara obnavlja, kao nasa ljubav zarka, nemojmo vatru nekontrolisano siriti, ne zivimo za zadiviti, vec za jedno u drugom gledajuci- videti!
Z- zubor vode, slap od zelja, malo mi je kap veselja, Dionizije zadovoljno trlja ruke, Bahus priprema jedinstvene “muke”, zatocenici smo bez zatvorskog kljuca, na 100 stepeni Celzijusa, suzanjska nam celija, od saune vrelija!
Z- zaboravnost, zebnja, strepnja, srusili smo I Zid placa, sta od svega da nadjaca, zanos, zaljubljivanje, ponos, zaceljivanje starih rana ili zalog za buducnost I minulih I pisanih nam dana?!
I- iskra iskrenosti, istina u vinu, cik, nadji mi sustinu, ispovedanje ko u predikaonici, do daske, bez blama, u nelazljivosti- s tobom nikada sama, identifikacija iz proslih zivota, ogoljene duse ponosno stupam, ma necu iz tog lavirinta da se cupam!
J- jedina nije isto sto I jedino moja, neposesivna je topla ljubav tvoja, imponujemo jedno drugom ko slavuju poj, ptici slobodan let, nudis mi na dlanu ceo svoj svet, boemu tuge, za kojim sam tragala, nadala se, pa prestala, ali nisam nestala utopljena u casi, prsti su se nekako pronasli!
K- karakter tvoj nije ko malter, lepljiv, rastegljiv, farisejski medan, a hiperadaptibilno bedan! Sve opozit tome, ono cemu sam stremila, pitala se da li takva nepretenciozna spontanost postoji, ti, autenticni decace u oker boji, zbunjivosti zbrzane, duse cedne, rastrzane izmedju moci- kad covek zenu voli i slabosti koja bolom vida njene boli!
L- lepota labuda gipkog, sa zdenca nektara pitkog, libido emocijama rafiniran,
u poeziji Amora sublimiran. Lakonoga srna vise se ne plasi da je lovac krvolocni svojim srcem grubim zastrasi, jer umilnoscu maznutljivih zelja treperi i ludilom se magnum crimena ljubavi- veseli!
LJ- ljubomora, bora duboka, gnjila spora, tesko prevazidjena nocna mora. Kompenzuje deficite, supljine, zahladjivanja, projektuje “zabranjena”, celjadetu primamljiva fantaziranja. I objavljuje dvoboj ljubavi pravoj, u neslozi je sa razumnom glavom, iracionalna je to i razorna sila, kad opustosi polja crvenog maka, iskopa se njena i ljubavi – raka!
M- maj, molitva, magnolija celicna, neophodne potrepstine da bi nenadjaciva , neznost bila- vecita. Moli se i ti, za malenkosti nasih melanholiju, za nostalgiju separacije, za srceparateljne segregacije i stop koji ce jednom, preko noci doci da spasi nespasenu gladnu decu u nama, koja na ramenu, stanujuci, vise nikad nece biti sama !
Sanja Milicevic
Pojmovnik ljubavi- II deo
N- nagost nesputana, obucenost u sopstvenu kozu, ko od majke rodjeni, novopridosli, pa preporodjeni! Sta to bese lazni stid, kada se duse ljusti sloj po sloj, nirvanise nespokoj, rukama po telu sara, celovima razgovara?! Sve mi tacke poznas, znas, pa me sa mnom- upoznas!
NJ- njuh je za ljubav vazniji neg’ sluh, ocinji vid, taktilni privid! Mirisima privlacimo, prepoznajemo za nas prave, poslate nam iz orbite, da se pomesanim nam aromama- okite!
O- obala spaja I razdvaja kopno od mora, dve strane luke, belutak od pucine, zivot od paucine! Draga se raduje mornaru svom, kao tebi ja kad prispes u nas dom sa morskim plenom u zastitnistvu celom ogrnut osmehom od uva do uva, na sigurnom sam, ima ko da me cuva!
P- pakt o nenapadanju u ljubavi ne vazi, ko ga ispostuje, zivi u kuli od lazi! Verbalno, seksualno I svako drugo uzurpiranje, uz toboz nerviranje, smisljena je sarada, predigra za zavodjenje, bez navigatora navodjenje! Zato me uzmi oberucke, ja cu se buniti, a ti veto uvazi, kad- dosta je bilo spontani konsenzus dosegne I pred smiraj oseka preplavi I tebe I mene!
R- rulet cemo igrati, nemoj mi fingirati, dobiti na foru svaku moju poru! Ko junacki izgubi, povuce sa poprista, nek zavrti onom drugom pamet, stomak, srce, glavu I zaplese onu nasu kad dopola prazni flasu, pa se bol sa ceznjom smuti, telo zeli, al’ se dusa nekad sneveseli!
S- San usnila Vila Zlatokrila, da junaka pogodila strela, mocna strela jos mocnije sile, kakve nikada jos videla nije! I u snu mi izvidase rane, vidase ga dok zora ne svane, rujna zora, poci dvoru mora! Al’ ne htede, steze grudi bele, od miline, on pusti dizgine, priskoci joj, u oci poljubi, te zmaj posta da je vecno ljubi!
T- tisina, intermeco u ljubavi postoji da se vreme trosi polako, natenane, nemustim jezikom ispricaju price, sto jedna na drugu sve pomalo lice! Da potraje vecnost, eoni, da se susretnu cestica milioni, da ljubavnici u svecanom tonu I s pijetetom koracaju medj’ svetom, koji nevoljen zavidi silno, I istovremeno se klanja pred nepoznatom silom!
Pojmovnik ljubavi – III deo
C- CUDLJIVOST je cudna boljka, kad je lepo, sve se plasis, sebe strasis kadli ce suri oblaci doci I zauvek sa ljubavlju tvojom poci?! Pa se strecas, brecas, grizes, zavisnicki kriziras, I sebe I voljenog siziras! Srecom, brzo sunce grane kad te on cvrsto stisne za ruku, podeli zajednicku luckastu muku, pogleda te u oci snene I sapne:”Zence, pa imas mene!”
U- USNE valjda zato postoje da ljube boli da brzo prodju, kad jednom dodju, da ne idu vise, da sretnu tvoje, u celov spoje, da pohotno tumaraju od glave do pete, da te piju I miju, slade i glade I zbog toga ostanu vecno mlade! Da im nos zasmeta u odsudnom trenutku, ljube u svakom kutku, I najmanji prelutak I zavijutak, napamet osete sve finese, nijanse, raspored mladeza, cutke i bez padeza, prosto se stope u magnovenju I nikada ne odole zajdnickom iskusenju!
F- FIOKA secanja za ljubav je toksicna, I svaka komparacija odvaja emociju od racija! Slozite pase intimna dokumenta I spakujte u folio ad acta, da bi se krenulo s mrtve tacke, ne otpocinjalo nista naopacke, bez igrica tipa psa I macke! Vec kao da ste u trenutku na Zemlju aterirali I na skveru sacekali, onoga s kim ste oduvek bili, snili, zajedno spoznavali, reinkarnacijom podudarili I iznova sudarili!
H- HRABROST je ne promasiti zvezdu padalicu, hrabrost je kad ti voljeni mrsi cuperak kose na ozareno-uplakanom licu! Hrabrost je u po podneva telosepreplesti, kad nezvana uhoda moze da bane, hrabrost je kad s njim si ono sto jesi I ne stedis osecanja za buduce dane! Hrabrost je kad opetujes u zivotu novom u kome ti je svaki dan , tebi, ateisti, crveno slovo!
C -CIKLAMA-a sto bas ona u raskosi cveca sto priroda nudi, od ljubicice krupnija, ne mirise ko frezija, niti kao jasmin beli, sto se sam od sebe zeli?! Ciklama ljubavnu tajnu krije u cvetovima svojim plisanim, ta gospa rafinirana kao da kultivise emociju zarku, ili oplemenjuje ceznju neizdrznu, personifikuje misteriju bez koje ljubav gubi svoj car, od neba je dar za draganu tankocutnu, odsutnu I sneveselo “ljutu”!
C- CEKAONICA ljubavi prepuna je potuljenog sveta, u nju stane I planeta I kometa! Svi bi hteli nesto, mnogi ne znaju sta, dve trecine zivota, nisam znala ni ja! I naknadna pamet bolja je no nikad, odocnela sreca- Bozic Bata vreca! Dobro je da smo se jedno drugom desili, uskocili u pravi voz, na istoj stanici ne mimoisli, citali znakove pored puta, shvatili I sto se razumeti bas ne da, pa sad oko prodire duboko, skrozira delice sebe, I ne pitajuci, nemoguce dobro poznaje- tebe!
DZ- DZAK kad bi obukla, lepa bi mi bila, I dzepova pohabanih I noktiju iskrzanih! Nije to slepilo, ni kokosje, ni druge vrste, nije to kobajagi ” gledanje kroz prste”! Nije to ljubomora, lepa si mi I bez sminke, ni dosadna zubobolja- prodji me se sa krinkom I’ll bez krinke! To je Bajagino “Jedino to se zove ljubav!” I to je usudbeno, ma I ruzan si mi ubav!
S- dodjosmo do S, kao sal, bez seksa eksplicite, aluzija na vrbopuc I meke pornografije, razocarani citaoce, ja svetinju ljubavi ne brkam sa pukim animalizmom I drugima izmimima, kao sa muzicki “bljutavim” melizmima! Najvaznije od svega, ljubav treba voleti do neba, ne plasiti se bliskosti, predavanja, sto je jace, ne moz’ se izbeci, pa I mazohista tezi svojoj ekscentricnoj sreci! Covek je u zabludi da je mocan zivi stvor, pa bar da ne bude prema sebi takav zlotvor, “sirak tuzni bez igdje ikoga” neka voli sebe I svoga Drugoga!
Sanja Milicevic
