Ka velikom hramu našeg Krstitelja,
što se na vrh brega, otkad ga znam, smeši;
priđe ova naša radosna nedelja,
blistavom toplinom, tajne da razreši.
Najlepši fijaker, ružama okićen,
poneće me, čilog, radosnog i vedrog;
usput ću pevati, pred Bogom zaštićen,
nošen dahom leta, tvog obraza jedrog.
A hram nas pozdravlja, svako okno sija,
naš svet gleda u nas, gleda osmeh jutra;
vrela ti je ruka, mila, najmilija,
jer gori od želje da gradimo sutra.
U radosti svojoj haljina ti belja,
od hramskih temelja, i od svih nedelja;
prilaziš s osmehom žednim moje sreće,
a ispred nas beli golub već poleće.
___________________
© Vesna Milošević
