San
Zabolila me glava poslen kiše i krupe, sinoć, posve.Molila san po materinu i palila jelicu sa zadnjin šuverinon ter krupa stala. Ža mi loze i truda mog starijog brata koji šija stopin svojizi predaka. Ma ža mi svačiji truda. Nisu rodile ni jabuke pa ni šljive, jedito kadikoja šlama i višula…ma ne daj Bože većeg zla.
Mokron gazon zamotala glavu i plenila na materin otoman u kužini…aj’ zadrimala, pivci učas probudili…i sitin se sna…kako su nika čeljad ušla u HDZ , a nisu davno (deboto komunjare) i bome , ovanjcirali, biraju rađu prez rađe.., a na izborin uvik šakaretno zaokruže svoje, sdpeovce, ma sve iđe iz kuće.
.Uto , iđe jedna sdpeovka i ljubi se sa Zoranon Milanovićen na Jakinon guvnu, ki sa svojin, takon i merita.Dnevnik predika novitade i rekoše da se Milanović za predsjednika meće, šta san donese, ma svakog đavla, prođite me se, i u snu i na javi, svi koji niste s Božje strane, Mara vas materinon krunicon moli.
Aj, drnda telefon i mobitel, svak o sebi, a meni pravon do zerku mira, kad već nisan radno, nek zeru odanen. Ma triba navisit užnu, a ono s ponistre sunce upačilo, pravon me afanalo, tupi brat da ne varin, al’ ža mi, mora se štogot kašikon mašit, činin račun…
Aj’, poče moj TV Kalendar, kad ono podsiti da je trijest godina od osnutka HDZ-a, ma jesan član ima deset godina, pravon ušla za dešpet. Nisan ja ni moji, nemajte konta, ovanjcirala, u njemu jedito udbaši dođu na svoju. Metla psrt na upoćeno, izborano čelo, i mozgan se ter sama sa sebon besidin (ki s pametnin čeljadeton) o.p. šala mala, đavla san pametna, reka bi moj ćaća, pametan je ‘ko pametno radi i ‘ko muči i dva uči.
Elite zaobilaze čeljad iz moje familije pa takon i mene, koga briga kolko znan i moje da prostite poštenje, ja njimon smetan…Smeta jin moj brat, ki zapovjednik bojne 126. brigade, živi od prijevremene radničke mirovine, kosi, freza i ore, Bog njemu i njegovin da zdravlje. Kad ga ono komunjara iz garde škarca, gvardijanu ošla moja starija sestra, i reče mu drito:
“Ma kad će više naša država? “
Evo, bome, mlađi ovanjcira, dali mu keku (tisućukuna) misečno ki nezapslenon branitelju, puna šaka brade…
Nek je zdravlja onizin koje volin i mira, meni dosta. Uvik me gonilo da bi svak od mene uze ko’lko mu triba ter me šutno, da ne kažen po našku onu prostiju rič na o…. Čast vrlin izuzecin. Poče, ne volin ja Hrvatsku radi HDZ- a niti bilo koje glavešine.
Volin je radi sna mojizi predaka, radi ćaće koji jon je i pensiju tijo pridat, kad je se na krvi heroja rađala , o’ debulice sapla i reka, da sutra umren , zeru san disa. Volin domovinu svoju jerbo san je žedno na izvoru ditinjstva sanjala.
Boga molin da vodećin u Hdz-u pamet prosvitli te da više vole Hrvatsku od svoji guzica i prčije, ili nek’ se HDZ-e utrne, šta se moje malenkosti tiče.ja se mogu maknit kad got ‘ oću, ne drže do mene ki ni mater do ćeri lude.Ni ja do njizi pa smo kvito.
Neka rodi žito i anbari nan budu krcati ćarice, radosne dice, mlađarije koja se iz bilog svita na ognjišće vraća, tojo bi bila moja srića.
Gospe moja, fala ti jerbo me i u snin upoćenin na sve podsitiš.
Iđen se vanka lanbikat i usput polivačon materinon zalit vrta.
Bog.
U Karakašici, 17. lipnja 2019.
Marija Librenjak
