I sada se tu sa tobom vracam
divljoj tresnji i glogu od zlata
mirisemo majcinu dusicu
i mesimo kolace od blata…
Tu na travi odrastamo tiho
cak i kise ko biser su bile
mokrom bluzom obrisemo kose
tu pod brezom gde se reke slile…
Prolece je i sve zivo raste
jaglice su procvale u zuto
gnezgo negde u livadi sanja
i pod crepom laste su ga svile…
Mlade srne skrile smo u zitu
utesile uplasene oci,
u istom smo krevetu usnile
udisale od Radana noci…
Odrastale ni videle nismo
kako polja ostaju za nama
fijuk vetra i prehladne zime,
bez tog dvojca ,ja sam tako sama…
Tu mi negde na dnu srca spavas
u tom delu gde je mesto tvoje
nek prolaze ,godine i dani
ti ces uvek biti… ONO MOJE..
I nocas bih da se s tobom smejem
da ti pricam to sto nikom ne bi
da zaplacem kad me bol ponese
jer sve OVO…mogu samo tebi..
Dan prolazi nekako ko tamo
sve se krece i svoj zivot zivi,
al kad noc se uvuce u srce
sve pocrni ,pretuzno posivi..
Znam da nekad pomislis na mene
kad si sama u smiraju noci
secanja se ko biseri nizu
i znas samo…JA CU OPET DOCI…
Grlicu te ko sto nikad nisam
i pricacu opet sve sto hocu
sto mi srce u beskraju nosi
DAN NEKAKO…MNOGO BOLI NOCU…
Tamo negde ,ti sestrice moja
opet pravi bukete od cveca,
jedan buket nek seca na mene
JER TO NASE…TO JE BILA SRECA…
 |
OdgovorProslijedi
|
