Home Kultura Jagoda Savić ” SESTRO MOJA “

Jagoda Savić ” SESTRO MOJA “

205
0
SHARE
 I sada se tu sa tobom vracam
 divljoj tresnji i glogu od zlata
mirisemo majcinu dusicu
 i mesimo kolace od blata…
 Tu na travi odrastamo tiho
 cak i kise ko biser su bile
 mokrom bluzom obrisemo kose
 tu pod brezom gde se reke slile…
Prolece je i sve zivo raste
 jaglice su procvale u zuto
 gnezgo negde u livadi sanja
i pod crepom laste su ga svile…
Mlade srne skrile smo u zitu
utesile uplasene oci,
u istom smo krevetu usnile
udisale od Radana noci…
Odrastale ni videle nismo
 kako polja ostaju za nama
 fijuk vetra i prehladne zime,
 bez tog dvojca ,ja sam tako sama…
Tu mi negde na dnu srca spavas
 u tom delu gde je mesto tvoje
 nek prolaze ,godine i dani
ti  ces uvek biti… ONO MOJE..
 I nocas bih da se s tobom smejem
 da ti pricam to sto nikom ne bi
da zaplacem kad me bol ponese
 jer sve OVO…mogu samo tebi..
Dan prolazi nekako ko tamo
 sve se krece i svoj zivot zivi,
 al kad noc se uvuce u srce
sve pocrni ,pretuzno posivi..
Znam da nekad pomislis na mene
kad si sama u smiraju noci
 secanja se ko biseri nizu
 i znas samo…JA CU OPET DOCI…
 Grlicu te ko sto nikad nisam
i pricacu opet sve sto hocu
 sto mi srce u beskraju nosi
 DAN NEKAKO…MNOGO BOLI NOCU…
 Tamo negde ,ti sestrice moja
 opet pravi bukete od cveca,
 jedan buket nek seca na mene
 JER TO NASE…TO JE BILA SRECA…