Kada se mrva sreće
uglavi
na strminu duše,
pa nemušti jezik sluša…
Samo se osmehne oluji.
Lepotu dugo videla nije,
nit crtala leptira.
Koraci joj utihnuli,
na ulici što korača.
I stidno
pridržava se,
da ne bude otrgnuta.
Ljiljana Skelić Vemić
/januar 2026./
