Ako mislite da cu vam pisti o nekoj dragoj zivotinji ,varate se..
Nju su prosto zvali Maca….Bila je rodom negde iz Crne Gore ,udata za jednog naseg parnogrejca..On je s mojim muzem radio u istoj firmi i nekako su se zdruzili ,mada je bio stariji bar desetak godina…Sad koliko je Maca starija od mene,ne znam al sudeci po najstarijoj cerkici bila je par i kusur godina…Moj prvi susret s njom bio je takav da sam je odmah smestila u delu srca iz kog verovatno nikad otici nece iako nas je zivot razbacao na milion strana..Njena kuca bila je sve ono sto sam ja kao podstanar zelela..Bela sa cvecem ispred a unutra sa ukusom namestena…Muz parnogrejac je svuda po kuci namestio radijatore a ja sam cesto zimi iz svoje podstanarske sobe dok je napolju sneg padao a ja zimu cekala s par kubika drva i to onih hrastovih koji dva sata prvo cvrce u Smederevcu pa onda se razgore i rasire koliko -toliko toplotu mastala o sobama u kojima je zimi svuda toplo onako kako je kod tih divnih ljudi bilo..
Evo moje Jagode! ozarenog lica bi me grlila kao sto to niko do tad nije radio …Dok nam je kuvla kafu Velja njen muz bi vec postavljao stolnjak a ona bi iznela porcelanski escajg sa svim tanjirima,cak i onim desertnim..Onda bi naredjala razne vrste salata,obavezno supu zatim jelo i pecenje …Na kraju je iz frizidera vadila tortu il neki tako zamasan kolac.Bilo kad naisli tako nas je moja Maca docekivala…Retko kad su oni zalazili nama i nasoj podstanarskoj sobi…Kad bi dosli opet bi onaj njen sirok osmeh obasjao moje srce a ona hvalila ono sto se nije dalo hvaliti…Ja bih sve sto imam u svojoj skromnosti iznela pred njih a oni su i najmnjim bili zadovoljni…Ta zena je bila prijatelj bas onakav kakav se samo pozeleti moze..
Jednog jutra posle njihove vecerasnje posete Bratislav krenu nervozno da seta po onoj podstnarskoj sobi pokusavajuci da mi kaze nesto…Tad smo imali samo Ance ,Lela je dosla kasnije a Maca je imala vec dve odrasle devojcice i sina godinu starijeg od moje devojcice..
Znas Jagodo,ja bih da ti nesto kazem..
Cekala sam njegovu tiradu kojom je umeo da me obasipe i nekakvu njegovu gresku svali na mene al on samo rece..
Mi se s ovim ljudima ne mozemo druziti..
Pretrnuh jer tad sam bila odbacena kcer,nesamostalna i suvise mlada i znalo se da je njegova zadnja.
Zasto? procedih a umalo mi suze ne grunuse jer Maca mi je u neku ruku zamenjivala majku koja me se odrekla,rodbinu i sve drage koje nisam mogla da vidim i koji nisu zeleli da vide mene..
Osudjena sam bez suda zbog mog izbora i jako sam onako mlada,skoro dete ceznula za kucom,za livadama ,za svakim grmom pored kog sam bila sa stokom..
Nismo im dorasli i stid me sto im ne mozemo uzvratiti docek onakav kakav oni nama pruzaju..
To je nebitno..pokusah da opet bude sve kao pre..
Bitno je…rece on i izadje kroz vrata..
Nemocno sam stiskala ruke gledajuci sav moj jad i bedu,Moja podstanarska soba sa krevetom pozajmljenim od kuma koji je dobro bio ulegnut,vitrinica takodje kumova,sto i dve stolice i crno beli televizir ,,Jasna”kog sam pre jedne ,,Nove gdine” donela u rukama sa pedeset kilograma svoje tezine od Garetove palate do naselja Dubocica..
Prestala sam da odlazim mojoj Maci..
Niko me vise nije rasirenih ruku docekao a moja dusa znala da nekom znaci onako iskreno bez bilo kakvog interesa…
Nekoliko puta sam je srela u gradu i opet onaj zagrljaj i toplina u ocima a ja sam osecala beskrajnu sramotu svoje duse sto sam dozvolila da izgubim nekog ko mi je znacio i kom sam znacila…
Sad imam kucu koja lici na dvorac i par porculnskih escajga…U svakoj sobi na zidu visi po jedan televizor velik i sirok kao neki mali bioskop.Sobe su tople i zimi jer se greje cak i sprat i potkrovlje..Sve je puno necega sto me odvojilo od Mace ,samo je kuca prazna…Verujem da je i njena jer su deca otisla za svojim zivotom..
Ponekad zamisljam kako sedi ispred kuce i ceka…Ceka mene da se pojavim i da me obasja onim osmehom i zagrli ociju punih suza (sa prekorom ili bez njega} sto sam odustala od nje..I dok ovo pisem i ja imam suze u ocima i osecam takvu prazninu jednog procerdanog prijateljstva bez ikakvog razloga…Ja se mozda vise nikad necu osmeliti da joj zakucam na vrata al` tu negde duboko u srcu zauvek ce ostati to mesto za zenu sa velikim srcem.
Jagoda Savic
