Kudiš me, kudiš
Kudiš me, znam.
Što me više kudiš
Ja lepše cvetam.
Ja, vidiš, tebe
Kuditi neću
Od Boga zdravlje,
Ljubav i sreću
Želim ti samo.
Pa nek sam budala
Ja sam svoj put
Izabrala
Bez zavisti, mržnje
I misli loših.
Pola života već potroših
Da naučim sebe
Da nije svačije srce isto
Neiskvareno, naivno, čisto.
Da bi radije
Da me vide na dnu
Negoli srećnu i radosnu.
Iako se trudim
Baš, baš ne umem
Takve ljude da razumem.
A zar nije sreća veća
Ako se sa drugim deli?
Ako se od srca poželi
Samo dobro i ništa drugo
I nijedan susret sa tugom?
Što meni poželiš
To Bog će ti dati
I nije teško da se shvati.
Život je ko bumerang
I dobro i loše ti uzvrati.
Ema Emila Antic
