Šemsina mala
O našem mostarskom Kulji fudbaleru Veleža, Franji Vladiću gradom su kružile mnoge priče,anegdote,liskaluci I legende. Njegov život je bio Mostarski Dream, “Od raznosača mlijeka preko Bijelog Brijega do Wemblija” mogla bi se zvati knjiga o njemu…a život mostarski spojen sa ličnošcu koja je osim fudbalske genijalnosti imala slabosti u kocki I štiglićima I po sopstvenom priznanju nespretnosti I nepraktičnosti u svim drugim stvarima u životu je kao stvoren za liskaluk I dobru zajebanciju…
U Hotel Bristolu je delegacija Dinama na sto bacila ček da Kulje samo napiše cifru i da preseli u Zagreb..Kažu da je odbio:”Đe ću ja tamo nać raju da s njima idem u štigliće”
Kada je igrao karata to je trajalo danima I noćima i samo najmlađi brat Vinko-Vinta takođe tada talentovani igrač podmladka Veleža znao gdje je on ,pa ga je po nalogu trenera Sule Rebca odlazio koji satak prije utakmice izvlačiti sa partije I dovodio ga da odigra utakmice..i kažu da je najbolje partije nenaspavan I mamuran odigrao..
Za jedan od ugovora Kulje je dobio poslovni prostor u Centru 2 i po sopstvenom priznanju i to bi pojela karta I kartanje, da supruga Ruzica nije tu otvorila kafić…A u Mostaru se u neka doba nakupilo toliko kafića da nije baš išlo, pa je zabilježeno da se neki momak ponudio Kulji za “izbacivača”,na šta mu je ovaj reko…”Bola kakav izbacivač meni treba ubacivač”
Sam sam prisustvovao događaju u ćelinom”Korneru’..vrijeme iza fajronta nas nekoliko smrtnih gostiju,konobari ,Baka I Kulje na šanku..i dođe ko zna odakle zalutali pijani sarajlijica ,kako reče najvijač Želje I traži od Kulje(Baka je tek tada ulazio u prvi tim) da mu se potpiše na njegovu Ličnu kartu…”Ma kulje ti si meni najbolji igrač na svijetu..Bog …kralj..Tito”…
Al Kulje liska neće da mu se potpiše;”Aj prvo priznaj da ti je Rade Paprica bolji od mene..” I circus je trajo po sata uz učešće svih prisutnih,dok se sarajlijica kleo da nije tako I dok nije na kraju reko,da je Rade bolji od Kulje…….
Po preporuci Duška Bajevića Kulje je stigao u AEK,al baš u vrijeme kad je Duško bio odsutan i trener je postavio igrača koji ne zna nijedan jezik već mostarski, na beka..Kraj Kulje su desna krila prolazila ko brzi vozovi I kad se Duško vratio Kulje je razočaran već spakovo kofera,al je Duško postavio poslovođu na parvo mjesto…I golovi su padali…
U zgradi iznad kuljinog kafića je stanovao direktor Unisa Slobodan Bodo Jovanovic i jedno jutro prolazeći na posao pored kafića,presrete ga Kulje i zamoli za uslugu;”De bola vidi mi za ovu malu od moje čistačice …Dole je kod tebe konkurirsala,a nema nikoga…daj da se djete zaposli…fina cura,vrijedna ja ti garantujem.neš pogrijesit…”..nafali on malu prvo.
“U redu nema problema Kulje,” reče direktor ”Kako se djevojka zove,da znam kad dođe na komisiju?”
“E jebat ga sad direktore…kako se zove???..Šemsina mala!!”
Zdenko Bošković
Iz “SINGERICA I DRUGE PRICE Z. BOSKOVICA”
