Dani su tekli u nizu sve vise brisuci prethodne dane…Istrajala je pri odluci da ne ide u skolu jer ce pomoci majci u kuci a i nece sebe dovesti u situaciji da kad pesice prolazi selom sretne svog oca…Dolazio je on ponekad kod nas al bi se ona uvek sklonila u drugu sobu jos vise gradeci taj zid cutnje izmedju njih..Svaki njegov dolazak bio je izvor bola koji bi nastao posle odlaska..Opet jos jedna zima i prolece,leto sa toplim danima i blagim planinskim povetarcem…Taj mladi plavokosi lepotan dosao je opet sa porodicom mog strica…
Ja i sestra smo onako bosonoge trcale kolskim putem ganjajuci stoku pred nama dok je teta isla za nama a i on koji je vazda u korak pratio…Ponekad sam se silno nervirala sto je uvek tu gde i moja teta jer ko je bio on…Ona je bila nasa i to ce zauvek tako biti…bar sam ja tako mislila…Slika koja ce obeleziti pocetak velikih ljubavi je ona koju u sebi i danas nosim…teta skace s kamena na kamen a on je na drugoj obali reke docekuje sa ispruzenom rukom…Ta slika njene ruke u njegovoj je pocetak pocetka…Njegov sitoki osmeh sa licem koje plamti i njen spusteni pogled nikad necu zaboraviti…
Majko on joj pruzio ruku da se s kamena ne oklizne u reku…jedva sam docekala da kazem …
Samo se nasmejala prekrstivsi se …Hvala ti Boze sto si je pogledao …rece za sebe a ja nisam shvatala zasto se zahvaljuje za nesto sto nam tetu odvlaci od nas..
Bila sam ljuta i razocarana al dogadjaji koji su kasnije nastali naterase me da shvatim moju jedinu,najbolju i milu…majcicu…nastavice se Jagoda Savic
Kad umre ljubav,nek zaborav stihne
nek vetar samo tugu mi odnese,
a ja cu sama ,onako kako umem
nek svaki moj drhtaj zaborav ponese…
Kad umre ljubav ,kisa neka dugo pada
da suze moje ne vidi bas niko.
a ti me sretni s druge strane duge
i mahni rukom …. mozes bar toliko…
Kad umre ljubav,na rastanku ni reci
jer sve je proslo i sve je receno.
Pokupi stvari,ponesi gitaru
ja necu jecaj njenih tuznih reci..
Samo te molim ostavi mi sliku
onu sto smo se dugo u nju kleli,
ponosili se danu prepunom ljubavi
kad smo se tako jednostavno sreli…
A ja cu negde kraj obale reke
gledati sunce sto nestaje s mrakom
I cutnjom svojom praticu brzake
onako tiho.prebolno bez reci …
Shvatices jednom kad nestane sunca,
kad proslost dodje s kucanjem na vrata,
a pogled bludi onako ko moj sada
i dusa pocne polako da shvata…
Nece me biti ni na jednom mestu
tu gde smo bili, stajaces bez reci,
Shvatices onda kao i ja sada
praznu ti dusu muk tisine leci….
Jagoda Savic
 |
OdgovorProslijedi
|
