Home Kultura Jagoda Savic..K`d dusa zgasne 17

Jagoda Savic..K`d dusa zgasne 17

53
0
SHARE
K`d dusa zgasne 17
K`d dusa zgasne sve se pretvorI i pepel i prah…Zag`sne oganj i moz nekad prevrtas po cel dan ne bi li nasja zisku da pa potpalis oganj al nekad najdes sam sprzenu travu i zemlju na koju zmirises cel ,nekad najdes i tuj zisku pa dzaras, dzaras,turas treske i neko sirovo drvo i ono pol`k pocne da odripa s plamencici koji lizev onoj staro a kad toj pregori munu se u sirovo drvo i klaju…Toj klajanje traji li traji i dusa ne moz da zivne  no gu drzi ni na tam ni navam..Ibrahimova dusa je pa uzklanjala i malko povis se prodzarala od kad Zorica prestupi njegov prag..Sve pojde po boljo….On ko da dobi volju da zivi jos a t`man je zbiraja dusu da k`d prodade kucu se vrne u Livno i t`m skonca negde uz grob dva bica koja su mu bila sve na svet….Ne ga bilo briga za nista….Moz bi i tuj radnju sa svema kucu ostavija braci da podeliv pare il nastavu tamo kude je stanuja al jemput otide nenajavljen i najde grobovi sve urasli u trnje i travu….Pred njegovu kucu panjovi i djubre…Davaja je na svi sve sto je mogja a vrcali su samo kad bi po nekoga porucija da ce dojde…Naodija bi  sveze pokosenu travu a grobovi cisti…Kad otvori kucu dok je razgrnjuvaja travu da ulezne u njegov i Rasimin krevet vide zmiju sklupcanu kude spije….Uplasi se kad on otvori vrata i smugnu mu pod noge…
Neka sam bar tebe naso ….manje si opasna od rodjenih mi zmija sto mi ni u dom ni pred dom ne ulaze…rece i krenu prema kola….Bas kad krenu uspud sustize mladjeg brata…
E Ibro ti doso….brat ce…
Doso…
Ja bas mislio pocistiti ono pred kucom al eto tebe pre mene…
Sto grob ne ocististe  ,sve u trnje zaraslo ?
I to bih brate…
Bi brate al nisi….
S kola stade pred kapiju  na groblje i u nekoliko koraka stize do grobovi…S ruke poce da cupa travu i trnje…Brat ga  je vec sustigao i pokusa da mu pomogne al ga on odgurnu…Svaki grob je bija cis samo je njegovo bilo pustos….Plakao je dok mu se trnje usecalo u ruke i dlanovi krvarili al vise nikad ne ni cent  poslao braci…Neje zeleo ni tamo ni ovde…Ovde je trebala biti kuca a tamo dom….Neje imaja nista od toj….Radnja je lagano propadala a bilo ga je  briga za nju….Sedeja je pred radnju  vukujci duvan iz lulu dok ne opazi devojce koje skoro trcejci ide na tam na vam ne bi li ugodilo na gazdaricu koja je drzala poslasticaru  tuj blizu do njega…
Nesto mu je govorilo da ce ovoj devojce da bude ziska od njegov zivot….
Ne ga iznenadilo kad je onaj dan stanulo pred njega…
S`g je krisom plakaja kad bi videja nesto Merimino na nju….Cinilo mu se da vidi Merimine oci,pokreti ,cak mu se cinilo i da se smeje ko ona dok je zurila da sto pre uraboti nesto il pa usluzi nekoga gosta…
Preko jednoga prijatelja odradise Zoricin pasos  i izvod od rodjeni na njojno ime i toj sve legalno donese iz Jugoslaviju te vu sredi papiri pa Zorica polozi i kola da vozi…Kupise kombi i ona je s njega isla u nabavku jer jednu prostoriju pregradise,uposlise jos nase zene te krenuse s bureci,banicke,mantije i sve onoj za koje  je nas narod zeljuvaja tamo u svet…
Petnaestog dana Ramazana Stari Ibrahim se uvati za srce kad vide Zoricu u Merimine dimije,najnove koje jos ne ni uspela da obuce….Zveketanje od nanule ga dotukose…
Cero moja…rece vu  dok je ona cvilela nad njega i radnice vikale hitnu…Odvezi me u Bosnu…Necu hitnu…Vreme mi je…
Necu ti dadem da otides tatko moj,duso moja najbolja na svet.
Kome ces mene da ostavis?…zapomagala je….
Vodi me cerko moja ,moli te tvoj babo…skoro je saputao…
Umesto u kola od hitnu .radnice vu pomogose te ga ususkase u kola…Oladise ga s  vodu i on se pridize i sede….Nervozno je pritiskala gas zurejci po put za Bosnu….
Dobro sam ….samo polako vozi…Izdrzacu , moja druga ceri…govorio je dok su odmicali po put….nastavice se Jagoda Savic..