Kada vas ljubav napusti,
dusu vam praznina popuni.
Prolaze pored vas dani,
kao treptaj.
Kao leptir sareni,
kome su dani vec odbrojani!
Zivite kao u izmaglici.
Pokusavate biti nevidljivi.
Zivite svoj svet.
Nikome se ne namecete.
Sami sebi ste dovoljni.
Sebi najveci neprijatelj!
Nikoga ne smarate.
A sami ste smoreni…
I bitke vodite!
One nevidljive.
Unutarnje.
Koje polako ali sigurno,
isisaju i zadnju kap volje.
I to je trenutno stanje!
Uvek…na kraju tunela,
tracak svetlosti se pojavi!
Pa se srce otvori!
I neverovatnom snagom,
lepe osecaje grabi,
sa kojom se dusa ponovo nahrani!
I divite se leptiru!
Upijate njegove prekrasne boje.
I drago vam je…
Da neke lepote,
nikada ne umiru.
Ostaju upamcene!
Ljiljana Klaric Salov
