GLEDAJUĆI NAŠE POLJE
Budna sanjam
pa sve tražim,
po poljima njive moje.
Jutros rano probudila se zora,
po mirisnoj travi
pogled u nedogled mi ode.
Sa obližnjeg hrasta poleteše ptice,
radost u duši
kroz rascvetalo polje krenu.
Pod jutarnjom rosom
povila se nežnost,
vlati trave umivene.
O kako je lepo,
tu gde žito rađa
a kosa razmahivaše otkose.
Lepota se do uglova neba prosula,
jutarnji nektar usnama pijem.
Pođoh ka lahoru kukuruza
i plastu sena…
Koraci se izgubiše…
Ljiljana Skelić Vemić
/maj 2022./
