HTELA BIH DA PIŠEM
Htela bih da pišem
počnem pa stanem.
Ideje nestale
a teme pobegle.
Sumorno nebo,
sumorna duša,
zgužvani listovi
a i uspomene.
Htela bih peru
pustiti na volju,
da piše o sreći,
oblacima, radosti.
Sećanja su tu
ona mi ne daju,
htela bih dalje,
nazad ne mogu.
Sumorno nebo,
sumorna duša,
zgužvani listovi
a i uspomene…
Sve ih vešto,
u papir savijam,
skrivam od drugih
a i sebe.
Ljiljana Skelić Vemić
/ jul 2016 /
UKLETO JE
Teret je
stajati na međi,
dok sinovi se
oko zemlje grabe.
Otac uspostavlja mir.
Ne smete kamen
nigde pomerati.
Ukleto je!
Ljiljana Skelić Vemić
/jul 2025./
