Od rane zore ka tebi pođoh.
U nedrima cveće poneh.
Bezdan jutra u sunce gleda,
pod stopama povile se vlati.
Po znanoj stazi pogledi su.
U ponoru bola
začuo se vapaj.
Oči tmurne u jutru ti spazih.
Blesak munje pogled ti zatvara.
Od tereta povila se nežnost…
Kako krenu,
još je brže pala.
Ljiljana Skelić Vemić
