Nigdi ko u nas
Svak svakoga zna
I svak svakoga pozdravlja
Ajmo na kavu
Priko ulice se, prijateljski, poznanici dozivaju
Rukuju se, zezaju
Radost susrita ne skrivaju
Uz kavu i novine prilistaju
Neke naslove prokomentiraju
O sportu i politici više
Ali, i u rubriku o kulturi zaviriše
Pričaju glasno, smiju se glasnije
Neko im se pridruži kasnije
I krug se širi
A vitrić iza vrata piri
Unda bace koju lokalnu šalu
Veliku, ili malu
U nas se svačija dica prid kućom igraju
Trče za loptom, grajaju
I u parku se igraju dica, iz zgrade i druga
Sunce povazdan grije
Vitar donosi miris ozgar i s juga
Kući, za ručak rašćika mirliše
Za večeru mogu i pole sa sirom i slaninom
Nisu kumpiri rodili ove godine kažu
Ali ima za našu kuću
Kad je ručak, ili večera
Uvik ostane, količine se ne važu
Nego jidu do mile volje
I s materom beside kako je danas
Rašćika ispala još bolje
Kaže se; ako ne osta, ne bi dosta
Eto, i u svitu sam bila
Ali se ovde, svom kamenu vratila
Ža mi ni zericu nije
Ovde se isan više smije
Zna se kazat u nas
Ćuko laje, a reži pas
Što mačka koti, to miša lovi
A ono što ne želiš čut
Na jedno uvo uliđe, na drugo izađe
Nešto se uvik i radi
Iako trbuvom za kruvom odu neki mladi
I nije ovde neka plaća
Jopet, dica se žene i udaju
Mlađe naraštaje rađaju
Kad zagusti, tu su mater i ćaća
Tuđi čovik to ne svaća
Za svatove i za dicu svak ima para
A o unučadi se svaki dan razgovara
Uvik se napomene
Uzdaj se u se i u svoje kljuse
Pamte se i dani sivi, ali
Kako bilo da bilo, ovde se
Ipak, ko čovik živi
