POSTOJIŠ
I kada ćutiš
čujem te…
U lutanju
tražim te.
Duboko te udahnem
slabost da utihnem.
To tvoje srce, znalački me voli
i ja se za tvoju dušu lepim.
Pitomost mi budiš, i u istoj roli
preplićemo htenja, ne daš mi da strepim.
I kada hrabrost osvojim
krv od limfe odvojim,
I kada rane izbrojim
ja razlog nađem
da osmehe skrojim.
Jer, ti postojiš!
I ja postojim…
Mira Filipović Novaković
Zaštićeno autorskim pravima
