Мимозе за пјесника
Зри невиност
у пољима муза.
Свјетлост заробљена
чека твоје погледе,
љепотом уздаха
мами твоје шапате.
Јави се, пјесниче!
Пјесмом воштаницом
донеси утјеху
нерођеном прољећу.
Угриј прсте
поломљене жудњом…
Открави хаљину од леда.
Не чекај, пјесниче,
нешто важно кажи,
стиснуте јецаје
у Шопенове ноте
претвори
прије но падне
посљедња киша
и пјесма твоја
у првом лету анђела
Спусти се у откосе
моје мртве косе
као сунцем окупане
капљице јутарње росе…
Због тебе, пјесниче,
цвјетају мимозе.
Zdravka Babic
