SAN U KAMENU
U snu je čula prasak
slomljenog stakla svitanja
od krika ljubavnog košmara
u njenoj pjesmi.
Spustila je usnile trepavice
Ii uzdah pocijepane duše
pretvorila u tišinu.
Otišao je…
Zaboravio osmijeh…
Kad ispije poslednji uzdah
samoće,
okliznuće se o svoje suze.
A nedostajalo je samo malo
da uhvati sunce u njenim očima.
Poslaće mu ipak,
ključeve od snova.
Vratiće se, u odaje koje je zavolio.
tamo se najljepše plače.
Od suza njegovih
Napisaće pjesmu
SAN U KAMENU
Zdravka Babic
