Ћутим ја,
ћутиш ти.
Само ноћ се са зором дошаптава;
док се Билећко језеро са обалом спаја,
будна те стварам у сновима.
Љубав се узбуркала.
Волим те тишином,
концертом страсти.
Ћутање је наш мост
од зјеница до срца.
У овој ријеци живота
љепљива од снова
све мирисе остављам у овој пјесми.
И липе су проговориле.
Не вјеруј туђим стиховима,
једина, грлим те пјесмом.
Једна љубав слави свој врхунац!
Zdravka Babic
