Tiho prolaze dani
svaki sa zigom novim,
ja ih posmatram samo
i svojim nebom plovim..
Nekad me tuga sretne
kroz vlaznu maglu stisne
al radost odmah je baci u
cvetne gore listne..
Odgurnem rukama sumnju
obgrlim srcem ljude
i svima darujem dusu
cak i ako mi sude…
I opet prolaze dani
list se sa listom slaze
negde se pronadju oni
koji se i ne traze..
Odu pevaju danu
s bisernim ,toplim sjajem
i neznu napisu pesmu
sa divnim ,srecnim krajem…
Tu pesmu i ja pisem
vreme bi da je ukrade
i znam dok srce zivi
za mene ima nade..
Opet me sumnja vuce
u rezon ljudske casti
i opet vremenu nedam
da san mi upropasti…
Neka te vreme, idi
ja necu da te pratim
ako me povuces sobom
opet cu da se vratim…
Jagoda Savic
