U životu sve se minja, uvik niko sriću priči, pak mi se ne da u varoš pičit…
Srpanj u varošu
Dogranjsalo pomalako lito, sve ki da neće – žeže.
Ne da se Mari vanka ladovine, i ruke jon se bile.
Dičja cika jon zabebiljaje dane škure
Kadikad i Mara od ore ter druge u varošu obađe.
Valja poćirit i drage tete.
Nakusa se vonja lipe, trevi dikoje drago čeljade.
Zvona s Gospina kanpanela dušu kripe.
Kažu neki da meću palke, i zeman je.
Alka i Gospa naša iđe, naške fraje.
Evo jedne take zgode iz sutona juče’.
Operta Maru besida mile Vesne.
Bože, ćarice, pak i dogodine!
U Karakašici, 4. srpnja 2019.
Marija Librenjak
P.S.Fala dragon Vesni Modrić , pravon me upicanila , ka i priklanjska montura , boršin iz zemana , iz materine škrinje ventula..pravo se Mara, nek je u godine zašla , luša….Frizura i farba zapale me dvajest kuna,.obnoć se ofarbala, a nevista nasuvo podašišala (Bog jon rađu blagoslovio) i evo meneka…Poče , i lunbrela je meni montura i bagulina ter i suk kadikad, a eto, činin račun, misto smo malo pa će ćakulone, eno one, jopet s lunbrelon ter je sakri ove bote.
