DALJINE
Ne pitaj me za daljine
u njima mi dusa spava
al se srce nebu vine
kroz prozracna neba plava.
Nije samo jedno nebo
ponegde je delic plavlji
a i sunce lepse sija
bas nekako ko Srbija.
I planinske ovde reke
i brbore i mrmore valjaju se ,
bacakaju al sve cute ,
ne govore…
A Pustara moja reka
dok se valja po planini
dok odskacu vodoskoci
pesmu peva u tisini.
Pracakaju zlatne ribe
i mreste se u plicaku
i leluja vetar brezu
u sutonu,mrklom mraku.
Ne pitaj me za daljine
u njima mi oblak sivi
prelistava rosno cvece
ko da cveta a ne zivi..
Listovi su zeleniji
tamo gde mi dusa iste
rodnu lozu blagorodnu
toplo nacve i ognjiste.
Ne pitaj me za daljine
i ovde su tople reci
al su moje najtoplije
svako slovo dusu leci..
Ne pitaj me da ti recem
jer to ni rec znati nece,
da ti kaze to sto buja
iz nedara ,bolne srece.
Ni suze mi iste nisu
tamo krenu pa zastanu
a ovde se u se` skrile
ni da krenu ni da padnu..
Ne pitaj me za daljine
mnogo toga cu ti reci
o zivotu ,bezbriznosti
al o sreci…al o sreci ne mogu ti nista reci… Jagoda Savic
