Home Europa Jagoda Savić “Greh Zlatanskih livada 20

Jagoda Savić “Greh Zlatanskih livada 20

171
0
SHARE
Onaj tvoj skupi prnje i mrtav ljut ode kuci kolima….tetka ce dok sam u toaletu navlacila trenerke posle uzaludnog privodjenja jer je Mladjan pri prvom dolasku svesti rekao da je sam pokusao da se ubije…
Nek ide gde hoce… rekoh…nazuvajuci patike a onda prstima skupih kosu i vezah je u rep…
Vracamo se u bolnicu…
Pojesce te oni njegovi jer si po njima ti kriva za sve…tetka ce pokusavajuci da me nagovori da prvo odem kuci i prezalogajim nesto,…
Otici ces kad se oni razidju jer je sad pri svesti…
Idem odmah u bolnicu…..rekoh i podjoh policijskim hodnikom da pesice odem ako tetka nastavi da me nagovara…
Onako buckasta krenu trceci za mnom dok je skupljala vazduh vitlajuci kesom u rukama u kojoj je bila moja jedna cipela i mala,crna haljina…
Cekaj ,gde bi bez mene?Ako treba branicu te zivotom iako si napravila sranje do grla….mumlala je dok je okretala kljuc u bravi….
Nesto se s kljucem upeklja pa je ja zagrlih i opet mi suze krenuse…
Ajd ne cmizdri ,vidis da je dobro i da ce sve ispasti kako treba,samo sto od danas vasi zivoti nece biti isti….tetka ce stisnuvsi me uz sebe….
Ugledah suzu i u njenim ocima al je ona otre ,ispusti me iz zagrljaja i krenusmo put bolnice…
Ispred operacione sale ugledah jednu zenu i mladica od oko dvadesetak godina….Mladjanove porodice vise nije bilo tu…
Zaustavih sestru i upitah za Mladjana a ona mi rece da je u sok sobi i da niko ne moze njemu dok se ne oporavi….Gde je sok soba…upitah….Tamo skroz desno od operacione sale al rekoh ,niko ne moze njemu dok ga ne izbacimo na odeljenje…Sestra vec ode svojim putem a ja pogledah u pravcu moje tetke koja je jos uvek drzala onu kesu u rukama kao da u njoj ima zlata a ne moja sramotna haljina i jedna cipela koja nicemu nece sluziti…
Ajde za mnom …rece i krenu desno od operacione sale…
Pred vratima sok sobe ugledah Mladjanovu zenu…Stajala je onako zabradjena stiscuci prste…
Najpre i ne obrati paznju na mene a onda me pogledom obuhvati i meni se cini da ugledah sitan sjaj radosti u njenim ocima…
Pridjoh joj dok tetka negde ode dugackim hodnikom…
Oprosti…rekoh joj…
Ona podize pogled i tad cuh smireni glas lepe,mlade zene…
Oprosti ti….Znala sam da si ti jedina ljubav njegovog zivota al sam uporno htela da me zavoli….Cinilo mi se da cu svojom lepotom duse i tela uspeti da te istisnem al eto samo jedan susret bio je dovoljan da svi moji snovi padnu u vodu…
Znas da u kuci imamo citav sanduk pisama tebi napisanih i da ga drzi zakljucanog jer uvek iznova i iznova svake veceri cita ta pisma kao da ce ga ona pribliziti tebi…On i ne zivi u danasnjici.Zivi dane provedene s tobom i dane provedene u ratu…
Tesko mi je al sta cu….imam decu s njim a i moji bi me se odrekli da ga samovoljno napustim….rece i oci joj se napunise suzama…
Dobih silnu zelju da je zagrlim i opet molim za oprost kad se preda mnom stvori tetka zajedno s jednom doktorkom….
Eto to je ta moja smizla koja bi da polomi vrata sok sobe da bi videla svoju ljubav….tetka ce zeni u belom mantilu na kom je stajalo Dr…Danica Simic…Sva u licu buknuh zbog prisustva jedine osobe koja ima sva zakonska i gradjanska prava da Mladjana nazove svojom ljubavlju…
Nek udje al nemoj dugo… doktorka ce ….Jos malo procaska s tetkom pokazujuci mi ocima da udjem.a onda ode svojim poslom…
Ajla udji ti…rekoh joj dotaknuvsi je rukom za lakat…Ajlom se zvala ova divna zenica kojoj sam toliko bola nanela al ona samo odmahnu ….
Idi ti ,on celog svog zivota voli tebe i tvoj dolazak ce mu ublaziti rane…
Oklevah malo al srce me je guralo napred…
Lezao je uvijene glave pokriven nekakvim ishabanim bolnickim cebetom…U rukama su mu bile igle sa cevima za dovod razlicitih pomagala da bi sto pre preboleo ranu nastalu od samoranjavanja….Kraj kreveta stajao je carsav umazan necim sto je imalo braonkastu boju…
Povracao je …pomislih u sebi i ogurnuh onaj carsaf…
U tom casu u sobu udje sestra i prostre cist carsav kraj kreveta tiho mi govoreci da skratim i ne budim bolestnika….
Klimnuh glavom u znak da hocu a onda se spustih na kolenima i uhvatih mu ruku…
Lagano je dolazio sebi…
Janjo….izusti…
Jel ovo raj?
Nije….Ovo je sok soba i ja i ti u njoj…Nimalo ne lici na raj ….
Nikako ne osecam kao da sam u raju uz izuzetak sto sam ovde s tobom…rekoh mu dok sam mu usnama dodirivala ruku,onu ruku kojom je jutros hteo presuditi sebi…Nekoliko suza mu dotakose kozu na ruci i ja uhvatih ocima suzu koja kliznu u stranu iz njegovog oka…
Janjo moja….prosapta….Jedina moja zeljo i ljubavi…Ne idi nikad vise od mene, jer moj zivot bez tebe nema smisla….
Tu sam …rekoh …a tu je i Ajla …
Strpljivo stoji i ceka…
Dobra,iskrena Ajla…rece….Steta za njenu mladost i lepotu….Nije me dotakla ni onda kad je u utrobi nosila moju decu….
Nisi fer…rekoh…
Znam …prosapta na izmaku snage…
Odmaraj …rekoh…ja cu bitu svu noc uz tebe tu pred vratima ..
Pokusa da mi stisne ruku al to bi samo blagi trzaj….
Pusti je nek udje….rekoh mu dok je jos skupljao snagu da ostane budan….
Reci joj da udje….rece mi kad sam krenula ka izlazu…
Gledala sam taj sitan korak nanula koji je odmicao hodnikom a nekakva tuga i bol se sjatise u mojoj dusi da bih od jada prema samoj sebi sve izgrizla zglobove na rukama da to nisam prestala da radim pre desetak godina….Nemocno sam prste uvijala jedne sa drugim dok me tetka ispitivacki gledala….Znala je ona sve sta ce mi buducnost doneti pa joj ona nocasnja bora utisnuta od brige jos vise podize obrvu uvis….Duga i teska noc je pocela…..nastavice se Jagoda Savic….