BUĐENJE ZORE
Bude se neke zore drugačije,
bez toplog jastuka,
iz mesečevog vrta niču.
Ponos se digao
i svi se klanjaju,
nad uzornom kolonom
lebdi dostojanstvo.
Vetru u grlu dah zastao.
Pobunu cvjetnu gleda sažaljivo.
Bilo bi časno da se i on oglasi.
Usnama nemim govori glasno.
Na polju časti savest se udružila,
u srcu želje nose se tajno.
Najljepše sunce
sigurno vedri…
Buđenje zore,
svi čekamo…
Ljiljana Skelić Vemić
/ožujak 2025./
