Home Ostalo Marija Librenjak “Zovu me Sjećanja “Domu Mom…………

Marija Librenjak “Zovu me Sjećanja “Domu Mom…………

326
0
SHARE

Laik…Stipe poša u fratarsku školu.Izučijo  kolkoš tojega i letanija i Božji zapovidi pa ondak govort misu na latinskon i sve tojo šta se učilo kadli  si odredijio ić za fratra.Međutin,proželo ga nešto među lopaticon,nije moga otpunta ujtit arije, i izaša iz fratarske škole.Nije se ženijo.Cilog vika bijo laik.Činjo Prve petke,sveta misa ga nije mitila a za Gospu,ter o Uskrsu i Božću, bi da ruke fratrin u Crkvi naše Gospe Sinjske.S librin vazda i kad bi krave uvraća na Mišurki i kolovozu  pa ondak kadno bi plenio poslen plivenja loze.Štorija razni od njega bi čujo, a u meneka još sačuvana dikoja.Braća se poženila,jedan svršio za željezničara u Slavoniji, a drugi osta na kućnon pragu,dove Lucu njijovu i izrodiše četvero dice.Sve ji je podgojio,jutron bi vatru upirio,ječmene kave i mlika dici udrobio doklen je nevista Luca na balaturici u stapu mela mliko. Jesmo pili mlaćanicu pa kad bi nan stipe namaza na kruv ispo peke marmelade od šljiva sa zeru masla…u da je vratit re zemane…Sestra mu Marača dotu odnila lipon u Splt.Naše žene volile š njin deverat…Takon jedne bote iz svoje loze Mara Ivanduša,duga na jezku,ujtila se laika…a on mući li muči…a ona njemu :”Odgovaraj laiče,  đavli ti jezk prisikli! ” on njojzi lagano potpivava::“Šeta se serdar Jole od kupuse do krtole…“i takon doklen sunce nije zašlo za goru,a Ivanduša osta kratki rukava.Bijo meni šesti rođendan, pak san  u njegovoj komori navila ploču Alge Gagića i pešest puta puštala pismu I makar je nevjerna,  a laik će: ” Ajjd’ kući:, ispekla ti je mate pile.!”Uto banijo prosjak iz daleka svita..Sijo na uske skaline šoto balaturice u kućeri od muljke, i fala ti Bože, išće svake milosti Božje.Laik mu donjio bukaru vode,iscidijo iz vučije.Sjatila se njegova nevista šta je taman u stapu mela mlaćancu za dat prosjaku zeru masla,moja mate i strina vrckon u konobu i anbare,punle zobnice šta oglavnon,slaninon,masti,puron,šencon,bocune vinon i rakjon, a laik će drito:”,Ma šta ste se dovezale čovka:Čovk će se napojit i iće ća, za svojin poslIn—„”Ne mere se smetit ni magerica Mrka,iša š njon i na Bukvu s vučijon po vodu,na Demerovac po mlivo, a najskoli kupit piću na livadu kraj Vojskove u Rvatačkon polju.Samar nije kriva,potpačio bi obe bande,na jednon ratla,a na drugon domijana s vinon , a druga za vodu jerbo bi na Vojskovi napravijo bevandu, a u antrešenj bi metijo zerku kruva,pancete i kapule,zamotano u kartu od maže brašna.Vilon naviljčio pa pograbijo, pozatin u ladovinu podno vrba tik uz Vojskovu bi plenio i snatrio doklen  je blago priživalo i ono upoćeno vriliin danin ranog lita.Kogot je i inbalava piću,  a laik sve na ruke.Divanila san š njin doklen san išla u osmoljetku o svemen i svačemen ka s učenin čovkon,samo mi je branijo brat smokve doklen se grožđe ne potrga.Sitla san se ćaćinog stričevića ima desetak lita kad san prašnjavon oputinon išla na Vojskovu,jila uz suhozide jagode i takon se vrckon svrnila u podavno smetnuta sićanja na našeg Stipu,valjalog  i učenog laika.
U Karakašici,26.svibnja 2016.
  Marija Librenjak