Home Kultura Marina Vukoja “Materini savjeti”

Marina Vukoja “Materini savjeti”

250
0
SHARE
Majka imala dvije kćerke jednu udanu, a druga postala problem kuće i šire obitelji pa i sela. Što je najžalosnije ona je starija i neudana. Udana sredila svoj život, posao, muž, djeca, idealno sve. Majka dobi dobra zeta i nema se što dalje reći. Starijoj se nešto okrenulo naopako ko’ da je neko ureče. Nikako da sretne svoju sreću. Pričala majka i popu o problemu, izmolila devetnica i devetnica, džaba sve stoji na istom mjestu. Kroz kuću savjeti od baka, djedova, rodbine, ali uzalud im trud svirači. Mara osta i dalje sama. Majka joj savjete dijelila: trebaš se udat to je zadaća svake žene. Moraš biti ponizna. Slušati starije, a ne bit ko’ niko. Otac kaže nemoj me sramotit nađi sebi sreću i preko vrata. Djed kaže nemoj ti unuk tražiti ni najlipšeg niti onog najružnijeg. Ako ti je prikoviše lip oteće ti ga neka pa ćeš džaba čupat kose, a imaš tako lipu kosu, kose moja. Ako ti je prikoviše grdan šta će svit reć, vidi kako je ona lipotica što je uvatila pod ruku! Rodbina, prave prodadžije. Susjedima drago imaju materijala za trač i žale je „ko’ đoja“ kažu šteta lijepa i vrijedna cura, a propada! ….
Čujem mater kako telefonski razgovara s nekom osobom. Kaže: Ma nek’ dođe, neće li Bog dat i tu „nafaku“. Rekoh što li njoj treba, a ne reče mi da joj kupim, inače svaki mjesec spisak zapiše i kaži kupi „fasumke“ za kuću. Kukava mi majka ne nasluti kako se radi o meni.
Zovne me mater i kaže Mare de dođi da ti nešto rečem! Reko: Eto me mater! Kad me ugleda na vratima potapša rukom po stolici i reče sjedi. Čudno bi sigurno će nešto tražiti od mene. Sjedoh. Sad me zvala rodica Ana i reče: „Kaže: „Došao od njenog divera sin iz Njemače“. Obli me momentalno znoj! Rekoh majko što joj je donio bit će svašta dok tebe zvaše, ma odvest ću ja tebe do nje da vidiš poklone i da se malo popričate, ma šta me za to zoveš, a ujedno i ja mogu malo po Širokom Brigu prošetati. Ma nije to ćeri draga! Nego, vidio te od njenog divera sin i oće da dođe da se upoznate. Kaže Ana zagriza ko lud nikako da zaboravi. Ćeri isti godina ste. Ima dobro auto jedno misno drugo nosno, stan u Njemačkoj, dobar posao na baušteli, ti bi se mogla dobro udat. Uh majko obli me znoj, znaš da ti ja nisam od tih posala, pusti me da živim svoj život. Mare ja sam rekla da dođe i doći će sutra. O majko draga na što me natjera …..
Tako živo i zdravo dočeka jutro. Mater mi kaže doći će on tamo poslije podne oko tri sata. Ti operi kosu malo se sredi …. Uzmi malo i onog rumenila pa se narumeni malo si mi blida. Znaš obuci i onu vezenu košulju što sam je ja nosila neće li te sriću dotaknuti ko meni kad sam se udavala za ćaću ti, ma i onu maramu bilu stavi na glavu. A i malo pojačaj struk vidiš ko’ avet si uska. U moje doba  divojke su bile deblje, pucale od jedrine, ko ribe su bile, a ova omladina slabo ide,  jame malo paštete, salame. Nitko ne ide domaća jaja već tamo neka kineska, pršut i slanina se zamijenili sa salamurinom tko zna od čega je napravljena od kakva krepana živinčeta. Bože, Bože … Što ću rekoh dobro mater nek’ bude kako ti rečeš!
Tako ti se ja sredih po uputama, ali neće meni nitko zapovjedati što ću pričati sama ti se mislim!
Dočeka ja to milosno doba eto ti mog „Matana“ pred kuću. Ništa manje ni više mercedes nježno plave boje. Sama ti se mislim je li ti srce takvo? Parkira se ispred kuće.  Iziđe neki lik finćukast onako na oči i nosi neku vrećicu. Istrča majka, cijela satnija rodbine, a ja promatram onako po materinu nahođenju sređena iza starog oraha starog. Kad on ugleda me mahnu mi i što ću kultura je pozdraviti! Zovu ga hajdemo u kuću popit nešto zameziti. Uđe on s njima, rekoh eto vas tamo malo da se i ja pripremim za svoj nastup. Kaže mater hajde i ti u kuću. Što ću i ja uđoh. Mater mi uturi mlin u ruke, deder Mare kavu ispeci! Rekoh hoću mater. A sama ti se mislim sad kad vam jednu sikterušu napravim. A mater zna moju narav pa preskoči mi i poče me nadzirat, ne imah prostora da uradim ono što sam smislila. On i dalje u ruci drži vrećicu. Zagolica me što je u njoj ta ne nosi pare, nisam ti ja na prodaju mali odmah da znaš! Ali nema veze sačekat ću daljnji razvoj situacije.
Mladić napokon progovori: A ljudi moji loša puta do vas. Zapraši se sav, a evo što sam ja već auto mi se naprašilo. Rekoh ima kod nas fen i produžni kabel pa da prašinu pokušam ispuhati, naše selo nema vodovodnu mrežu pa moramo štedjeti vodu. Ne bi mu pravo. Ali nastavi imam ti ja dva auta. Ovo čuvam, a ono slabije vozam. Za mercedesa sam ti ja dao dobre pare. 30 000 „oira“. A sama ti se mislim bolje bi ti bilo da si nadogradio mozak nego kupio auto. Da si to učinio bar bi znao pričati, ali što je tu je. Započe priču o svojoj materi. Moja majka ovo, moja majka ono. Upitah ga koliko ti imaš godina pa toliko držiš majku za haljinu? Moja mater samo što me ne udari pleskon po glavi, a i ćaći ne bi pravo. Nastavi pričati kako njemu treba jedna seoska patrijarhalno odgojena žena. Ta puna je Njemačka žena, ali ne ko’ naših koje bi djecu odgajale u kršćanskom duhu, čistila, kuhala. Neće ti Njemice raditi.  Rekoh tako je, ali sve se manje cijene takve vrijednosti žene! Kaže on majka je meni tražila djevojku, ali nisu više to žene nijedna mi nije htjela dati ruku i poći sa mnom u Njemačku. Rekoh sad ću ići u neka ovako udaljenija sela i kakvu čestitu tražiti. A sama ti se mislim opet si pokucao na pogrešna vrata, ali eto misli što hoćeš. Tebi da dam ruku? Rađe bi se ko Diva Grabovčeva bacila u smrt s kuka u Bekinskoj bari nego se udala za tebe i tvog mercedesa. Idi mazlume ko’ da nemam za kruha i ne znam ni u sati ni u novac. I tako on sve priča i drži onu vrećicu u ruci, mezi i pije kavu …..
Pođoh vani dosadna mi ova njegova priča: te mercedes ovo, garaža s dvoja vrata, lopovi da ne uđu, a je vam put prašnjav …. Rekoh najbolje bi bilo da odeš u općinu Posušje i malo s načelnikom porazgovaraš da nešto učini glede našeg puta i popravi se situacija, a budući da dolaziš iz pravca Širokog isto proćaskaj malo i s gradonačelnikom možda vas Švabe poslušaju i konačno nam stave asfalt. Iziđoh vani i sjedoh ispod oraha. Eto i njega. Sjede na klupicu i poče opet o mercedesu. Rekoh Matere ti hajmo o nečem drugom ljepšem da razgovaramo? Kaže u pravu si! Kad nastavi ma ja sam ti čistunac volim sve da mi bude po taman.
Džogiranje kuće svaka dva sata, prašina pada zna i sama bakterija ima svakakvih, WC se mora čistiti poslije svakog korištenja. Rekoh i ja sam ti čistinu. Vidiš imamo poveznicu. Ali ja ti volim da netko drugi čisti i pere umjesto mene. Ma nije problem mogu i ja kad sam kući. E de mi reci momče što kad bi ti imao dijete. E to mi je životna želja, reče! Odlično! Bi li ti ikada dijete smjelo čokoladu pojesti u stanu ili bi ga ti hranio do 18. godine da ti ne zaprlja tepih? Kad bi ga trebalo odvikavati od pelena i još ako je dječak kako bi mokrio u školjku bi li se solna kiselina kupovala paketima ili bi se ti odselio negdje u drugi stan, a kod nas dolazio po potrebi? Ma ne bi što ti je bona Mare. Nego evo zaboravi ti dati ovo što ti donesoh iz Njemačke da me sjećaš dok ti ja ne dođem drugi put. Ma rekoh ne treba ja ti bolan imam svega osim puta. Ni u čem’ ti ja ne oskudijevam! Uzmi vidi majka ti zapakovala. Ja zaviri u materinu boršu kad tamo nutella! Sama ti se mislim i ponovi u sebi pokojne bake riči „iđi jado jedan“! Rekoh zahvali se majci ja ti ne jedem slatko. Ne volim ti ja to! Kako bona ne voliš, pa majka mi je rekla da ti ponesem? Ne volim! E svašta, reče. Hajde da ne vraćam uzmi. Hajde pristadoh ti ja na to, rekoh sama sebi proslijedit ću nekome.
Nastavi se potonja priča opet o mercedesu i kako majka je rekla da se on treba ženiti i dovesti majci čestitu ženu. A meni prekipjelo pa rekoh:
Vidiš ljepotane, ja sam ti često žensko. Tako su me odgajale bake, prabake i mater. Jako ti dobro razlikujem slova F i V! Za mene je ime Frano, a ne Vrano! Znaš i ja ti imam akademsku diplomu, stan, posao, auto i zarađujem novac. Možda bolje živim nego ti u Njemačkoj! Mater mi ništa ne kaže već ja odlučujem. Ja imam svoj stav, razumiješ li ti što je stav? Sad ti je izišla u susret teti Ani misleći da si čovjek, a ti si moron! Nego ti traži sebi sreću negdje dalje. Pa što bona ne bi sa mnom išla ja ti imam stan i dva auta i majka mi kaže da mi treba žena. Rekoh: tebi je najbolje da majka ide s tobom i da je držiš za suknju! Ja ti ne idem nigdje osim ujutro na posao. I Točka! Ako ti je žao ove nutelle vrati i nju kući? Ustadoh se sa stolice! Vidi on koliko je sati pa mi pruži ruku i reče nadam se kako ćemo se vidjeti rekoh sretan ti put! Majka iskoči i prereza me pogledom ko’ što će joj svit reć’? Rekoh majko ode ljepotan mahni mu. Sjede on u auto i ode! E hvala ti Bože što ne živim za svit već za sebe i svoje principe pa i po cijenu ne udaje! Zbogom “Matane” i ne vraćaj se više!