ZA TEBE IMAM PESMU
Samo za te imam pesmu što se ne kazuje nikom,
ona je tu, na sigurnom, pokrivena tvojim likom;
sa slike gledaš me smerno, sve nešto hoćeš da zboriš,
kad te pogledam baš u oči, i njima mi govoriš.
U pesmi lutaju naši dni, rasuti ispod neba,
pod njim se svili raštrkani, šapuću ko im treba;
plešu sa lastom, ljube vetrove, i osluškuju poj,
pesma daleka prilazi, sućutno cvili da si moj.
U stihovima srođenim klasaju magične čari,
htele bi da dokažu da nisi ni dalek ustvari;
a onda se sapletu na pokoje slutale zrake,
pa sve mreže zapletu, hvatajuć’ udice opake.
U svakoj reči je baršun koji se za tebe vije,
mekan kao i svila, što te dodire raspovije;
svi dodiri su bajka, čudesna magija za sebe,
na jorgovanu bde, mirisnom opoju daju tebe.
U proleće salivena, magična pesma ga krasi,
prati te ko zvezda vodilja, što se nikad ne gasi;
uzdahe poklekle briše zaletom i sjajem svojim,
o, gle nje ponosne — sve dok je tu, straha se ne bojim.
____________________
© Vesna Milošević
