Grlim ti korake
plašeći se
kako će nas rasuti
neki novi ratovi.
Ti ne slutiš siromaštvo
i sva moja ograničenja,
sav u zanosu tašun tanana.
U ruke mi sipaš mrvice kruha.
Moje rane zašivaš
prstima od čokolade.
Razapeta strahovima shvaćam –
blaženstvo je sišlo u naš dom.
Viktorija Bukovac
