Onima kojima se s ovim nesritnim virusom uselila smrt kuću ne tribaju više nikakve brojke ni statistike. Ni teorije zavjera ili znanosti.
Svima njima sućut i isprika unaprid ako im se učini pregrubo što ću evo izbaciti onako iz duše, bez prevelika razmišljanja. Isprika i likarima, medicinskim sestrama i svima koji se nadljudskim snagama bore za živote naših najbližih, dok mi razmišljamo i premišljamo je li ovo nečija luda zloba ili je zlobna igra velikih s malima.
Nisu samo izgubili svoje najdraže, nego se nisu ni oprostiti od njih mogli kako dolikuje. I još su ih, u svim njihovim mukama i jadima obilježili kao širitelje virusa. I godinam će se pripričavati kako je sve počelo od ovoga ili od onoga. Kao da su namjerno otišli negdje po nesritni virus, donili ga i raspršili kud su stigli. Takav smo narod, jalan i jadan, sam sebi i drugima čudan. Kao da onaj pivač splitski o nama piva: „čudni ljudi žive tu – sve što vole razapnu“! Nismo li to dokazali s izrugivanjem našem dokturu Anti. Koji je na svoj način, samo ‘tio malo, kako bi se kazalo relaksirati situaciju, opustiti mase, makar i šalom na svoj račun. Digla se na nj cila Rvatska, smijući se i rugajući se, a da ni sami ne znaju što im je zapravo smišno. Nije im bilo bitno o kakvom dokturu i kakvom junaku, ako baš oće, i kakvom ljudini se radi! Ne! Bitno je da, eto čisti zube prstom, da je neobrijan i po njima nepristojan. Sada, kad im svima ulazi „sprida i sazad“ više se ne smiju. Sad im je samo krivo što se (opet) miljuni šalju u našu bolnicu. A ne pitaju se koliko Hrvatska izveze u BiH, komu to prodaje i što to znači za rvatski proračun i BDP, štagod da im je to (ma znam ja, ali volim ga i ja zavlačiti malo sazad), Zar takvi zaslužuju lipše obraćanje?
Takvima ko da smetaju pametni ličnici. Beroš, Markotić, Capak… Ko da žale što nema više „slučajeva“, više „prodora“ s prida ili sazad u staračke i druge domove. Njima je krivo što i među medicinarima imamo svoje Modriće, Rakitiće, Mandžukiće … najbolje na svitu. Oni se vesele što je u Hercegovini najgora situacija u Medjugorju. I što je to sve krenulo od jedne časne (Ne bi joj bio u koži). Još kad bi smili svoje Živane poslati da nazor upadnu u Dičje selo ili u samostan – di bi njiovoj srići bio kraj? Razapeli bi pra Tomislava i sve časne ko što razapinju jadnog popa Delaša iz Splita. Samo zato što im nije dao ući u Crkvu i izrugivati se sa svetim obredima?! Još će ga tužiti i osuditi, prije suđenja. Bože moj, Bože moj, tko je koga ostavio . mi Tebe ili Ti nas? Samo se čini da smo pripušćani sotoni u ruke i da nam se ceri u lice.
Analitički tTim bpz.ba -Voditelj Mladen LJubić-Vajta
(nastavit će se)
